Трговина људима
Србија је земља порекла, транзита и дестинације за жртве трговине људима.
Најзаступљенија је унутрашња трговина људима, која подразумева излагање домаћих држављана различитим облицима експлоатације. Преовлађујући облик трговине људима је сексуална експлоатација.
Глобална и регионална природа проблема
Трговина људима је проблем светских размера, који погађа све државе без обзира на њихов друштвени, политички, економски и културни развој. Препозната је као једна од најраспрострањенијих криминалних активности и представља облик модерног ропства. На глобалном нивоу, први пут у последњих двадесет година дошло је до смањења броја идентификованих жртава трговине људима. Узроци тог смањења највероватније леже и у чињеници да су због пандемије ковида 19 органи за спровођење закона имали ограничене могућности да таргетирају злочин трговине људима.
Трговина људима се све више одвија виртуелно (регрутовање, контакти, оглашавање преко друштвених мрежа), што извршиоцима омогућава флексибилност у премештању жртава с једне локације на другу, као и координирање активности „на даљину“, уз смањење ризика од откривања и повећање профита. Међу облицима експлоатације и даље је најзаступљенија сексуална експлоатација. На подручју ЕУ није забележено значајно повећање трговине људима путем сексуалне експлоатације, али се она одвија у готово свим државама чланицама. Последњих година се у ЕУ све чешће пријављују случајеви радне експлоатације, која ће бити присутна док год буде постојала потреба за нископлаћеном радном снагом. Криминалне групе које су укључене у овај вид експлоатације, чији чланови нису држављани ЕУ, повремено се доводе у везу и са кријумчарењем људи, или су истовремено укључене у обе криминалне активности.
Жртве се све чешће регрутују online, при чему им се обећавају добро плаћени послови у иностранству, праћени перспективним условима рада којима би решили егзистенцијалне проблеме и остварили стабилан живот.
Према подацима Канцеларије Уједињених нација за борбу против дрога и криминала (UNODC), у поређењу са периодом пре 2019. године, на подручју Западне и Југозападне Европе откривено је више случајева унутрашње трговине људима и комбиноване експлоатације.
Стање у Србији
Србија и даље у великој мери представља земљу порекла, транзита, али и коначне дестинације жртава трговине људима. Доминантна је унутрашња трговина са домаћим држављанима као жртвама. Они су изложени различитим облицима експлоатације, али преовладава сексуална, која већином погађа малолетне особе женског пола. Такође, присутни су и остали облици експлоатације принудни брак, принудни рад, просјачење и присиљавање на вршење кривичних дела.
Држављани Србије су најчешће експлоатисани у Србији, и то у више од 80% случајева, док су у мање од 20% случајева експлоатисани у иностранству, кроз принудни брак, принуду на просјачење, радну и вишеструку експлоатацију. Земље одредишта су западноевропске државе са високим друштвеним стандардом, Италија, Француска, Немачка, Аустрија и Швајцарска, а посебно земље у којима је проституција фактички легализована, као што су Холандија и Малта. Такође, за време туристичке сезоне, сексуална експлоатација заступљена је и у Црној Гори и Хрватској.
Просечна старост жена које су жртве трговине људима је 23 године, а мушкараца 27 година. Експлоатација најчешће траје од три месеца до три године. Највећи број жртава је из Београда, Новог Сада, Шапца, Јагодине, Панчева, Суботице и Ниша.
Радна експлоатација присутна је како у Србији тако и у иностранству, где се држављани Србије експлоатишу најчешће као нискоквалификована радна снага. У периоду од 2015. до 2018. године експлоатисани су као сезонски радници, радници у јавном саобраћају, грађевинарству, пољопривреди и фабричким халама, угоститељству и као помоћ у кући. Наведене делатности биле су веома популарне, па је утом периоду у Србији постојао велики број агенција за посредовање за рад у иностранству. Оне су радиле без лиценце или потпуно илегално, искоришћавајући велику потражњу за нискоквалификованом радном снагом у појединим земљама ЕУ.Такавтренд је делимично настављен у периоду од 2019. године, у ком су идентификовани и нови видови радне експлоатације у сектору привреде и пољопривреде. Жртве судомаћи држављани, али и страни, најчешће из азијских земаља.
Просјачење као вид експлоатације у Србији се јавља у три облика: породично просјачење, организовано просјачење и спонтано дечије просјачење. Принуда на просјачење као елемент кривичног дела трговине људима може се пронаћи у прва два типа. Породично просјачење је најчешћи вид просјачења. Постоје потешкоће у његовом откривању, јер утаквим случајевима родитељи приморавају децу на просјачење, или их директно охрабрују, како би обезбедили неопходна егзистенцијална средства. Организовано просјачење иницира појединац, регрутујући децу или пунолетне особе (већином са инвалидитетом) за просјачење зарад стицања властите материјалне користи. Кривични поступци за породично и организовано просјачење у пракси су успешно окончани. Принуда на просјачење је трећи вид експлоатације по заступљености.
У већем броју случајева бележи се и спонтано дечије просјачење, тзв. улични начин живота, у коме је просјачење основни вид преживљавања. Тачан број деце која просјаче у једном од три наведена типа није могуће утврдити, с обзиром на специфичност појаве и чињеницу да не постоји јединствена методологија њеног евидентирања. Праћење ове појаве важно је за превентивно реаговање, јер су оваква деца посебно изложена ризику од различитих врста насиља и девијантног понашања, као и од трговине људима.
Најчешћи облик трговине људима је сексуална експлоатација, која се претежно врши у Београду, Нишу, Новом Саду, Суботици и Кикинди. У сврху сексуалне експлоатације користе се online платформе за рекламирање услуга.
Lover boy, као један од начина регрутовања и даље је присутан и у већини случајева усмерен ка малолетним жртвама.
Међу забележеним случајевима уочен је пораст броја сексуално експлоатисане деце.
Један од видова трговине људима у Србији јесте и принудни брак, који постоји у два облика, када особа женског пола самовољно улази у брак, најчешће са партнером из иностранства, несвесна његових скривених намера и када се брак склапа измеђулица млађих од 16 година.
Бракове најчешће уговарају чланови породице, рођаци и новостечени познаници, који добијају материјалну надокнаду.
Како би се добила сагласност жртве, користе се различите методе преваре или принуде, укључујући уцену, обману, даривање или обећање новца и поклона.У пракси најчешће не долази до формалног закључивања брака, већ се ради о заснивању различитих ванбрачних заједница, које карактеришу бројни облици злостављања.
Овакви бракови доминирају међу припадницима ромске националне мањине.
Принуда на вршење кривичних дела малолетних и пунолетних лица углавном се односи на приморавање на вршење кривичних дела крађе и тешке крађе.
Углавном се из станова у Србији, али и у иностранству (Италија, Белгија, Француска), отуђује новацдоксе из комерцијалних установа отуђују материјална средства која се могу уновчити на црном тржишту (злато, бакар, мобилни телефони и др.).
Вишеструка експлоатација у већини случајева обухвата сексуално искоришћавање и још неки вид експлоатације, најчешће радну, али и принуду на просјачење и принуду на вршење кривичних дела.
У периоду од 2019. до 2022. године, идентификоване су 204 жртве трговине људима, међу којима је 188 држављана Србије (92%). Најзаступљеније су биле особе женског пола (155, одн. 76%), док су особе мушког пола биле заступљене у 24% случајева (49). Од укупног броја идентификованих жртава 45% (91) чине малолетне жртве, а 55 % пунолетне (113). Међу жртвама женског пола 35% чине особе старости до 18 година.
У периоду од 2019. до 2022. године, поднето је 85 кривичних пријава за кривично дело трговине људима, против 167 извршилаца. Учиниоци кривичних дела већином су били мушкарци (115, одн. 69%), свих старосних група, али је међу учиниоцима било и жена (52, одн. 31%), просечне старости између 30 до 50 година.
Октобра 2021. године у Београду је ухапшена криминална група која је од децембра 2014. у Србији експлоатисала 42-годишњег мушкарца са инвалидитетом (без доњих екстремитета), користећи његове тешке животне прилике. Жртва је била приморана на просјачење, у обавези да без обзира на временске прилике, проси на прометним раскрсницама у Београду шест дана недељно и да сваки дан извршиоцима преда најмање сто евра.
Октобра 2020. године, у Србији је ухапшена петочлана криминална група која је у Белгији вршила кривично дело трговине људима. Чланови су експлоатисали три пунолетна српска држављанина доводећи их у заблуду да ће у Белгији радити добро плаћен посао молера, а потом их принудили на вршење кривичног дела крађе. Оштећени су били приморани да из фабрика у белгијском граду Шарлоа свакодневно краду неколико тона бакра и других метала, које би затим продавали на отпадима.
Претпоставке о будућем развоју
► Откривање и пријављивање кривичних дела трговине људима и идентификација њихових жртава биће отежани због развоја савремених техника комуникације, односно због чињенице да се сексуална експлоатација рекламира на друштвеним мрежама и да се на исти начин, без директног и телефонског контакта, уговарају место, време и цена сексуалног односа. Порасту сексуалне експлоатације иду у прилог и иновације које омогућавају рекламирање на порталима са ограниченим приступом. Промовисање делатности иза којих се крију проституција и/или радна и сексуална експлоатације све чешће је саставни део друштвених мрежа, као и медија.
► Због финансијског јачања, неадекватне казнене политике и вишеструко веће зараде за трговце људима, земље Блиског истока веома су погодно тло за даљи развој сексуалне експлоатације женских особа из Србије.
► Узимајући у обзир олакшан улазак у Србију држављана са јужноамеричког континента (Бразил, Куба, Венецуела, Боливија), као и са дела азијског континента (Кина, Вијетнам, Тајланд, Бангладеш), основано се може очекивати њихово врбовање ради сексуалне експлоатације (у виду проституције на тзв. високом нивоу) од припадника криминалних група, како у Србији тако и у иностранству.
► С обзиром на измене које је српско тржиште рада претрпело због одлива радне снаге у иностранство, као и на недостатак одређених профила у области занатских послова, могу се очекивати два паралелна процеса побољшање услова за раднике чије су професије у домену високе потражње, а мале понуде, и увоз радне снаге из других држава, нарочито из азијских земаља (Индија, Бангладеш, Узбекистан, Вијетнам итд.).
► Будући да је пракса раздвајања радне експлоатације од тзв. рада на црно за сада нејасна, радна експлоатација ће представљати изазов за спровођење кривичних истрага и идентификацију жртава трговине људима.
► Иако међу мигрантима у Србији за сада не постоји тенденција трговине људима, с обзиром на време њиховог задржавања у прихватним центрима или ван њих, као и на недостатак средстава за егзистенцију или финансирање даљег илегалног одласка ка жељеној дестинацији, постоји велики ризик од њиховог врбовања и експлоатације у земљама где су задржани и у земљама крајње дестинације.
► Са све већим бројем страних држављана који долазе у Србију, због туризма, посла или бекства из ратом захваћених подручја трговина људима путем свих облика експлоатације биће у порасту.