Криминал у вези са културним добрима заузима високо место по глобалној заступљености, према проценама InterpoLa и налази се одмах иза трговине дрогом и оружјем због чега мутреба посветити одговарајућу пажњу.
Културна добра су творевине материјалне и духовне културе од општег интереса, које су предмет посебне заштите. Криминал у вези са културним добрима је карактеристичан по начину испољавања, као и по последицама, јер културна добра немају искључиво материјалну вредност, већ се због значаја за заједницу која их баштини сматрају непроцењивим. Она су уникатна или ретка и не могу се надокнадити нити обновити.
Продајна вредност незаконито прибављених културних добара на црном тржишту зависи од више фактора: отежаности стручне процене и утврђивања оригиналности, степена образованости купца, периода из којег потичу и територије са које потичу, изложености ризику од откривања у даљој продаји или откупу (уколико нису украдена за личну колекцију), итд.
И у овој области криминала користе се предности савремених технологија, па се у неким случајевима продаја обавља путемдруштвенихмрежа и интернета.Сдругестране.заштита културних добара изискује одређена финансијска улагања; то се првенствено односи на техничко обезбеђење музеја, галерија и других објеката у којима се чувају. Међутим, искуства из савремених земаља показују да техничка решења нису потпуна гаранција, јер су извршиоци често изузетно вешти, па су опасности изложена чак и високозаштићена културна добра. Потешкоће постоје и код откривања модуса ових кривичних дела, као и код њиховог доказивања, које изискује ангажовање стручњака из различитих области (историје уметности, археологије, архивистике, итд.), као и адекватну обученост полицијских и царинских службеника за препознавање таквих случајева. To је неретко од пресудног значаја за правовремено спречавање ових кривичних дела и откривање ширих околности њиховог настанка.
Извршиоци могу бити појединци, ad hoc формиране групе, као и групе различитог нивоа организованости којима је то основна криминална делатност. Организовани криминал у вези са културним добрима има јасан међународни карактер и подразумева ланац специјализованих улога непосредних извршилаца, кријумчара, препродаваца, фалсификатора, али и стручњака различитог профила. Углавном је мотивисан стицањем финансијске користи, жељом да се поседују одређени предмети културне односно уметничке вредности или финансирањем других криминалних делатности.
У Србији су, збогњеногбогатогкултурногнаслеђа, присутни различити начини испољавања криминала у вези са културним добрима. Један од константно присутних модуса је крађа уметничких слика, које представљају културно добро и покушаји њихове продаје или изношења из земље.
Последњих година било је и илегалних ископавања на археолошким налазиштима (уз њихово делимично уништавање).Томе је допринела потражња на црном тржишту, која и иначе представља основни подстицај за криминал у вези са културним добрима. Извршиоци су обично неискусни и нестручни појединци, који не умеју да процене тачну вредност ископина, па их продају испод вредности или суто групе које имајутачно одређен циљ и у којима се могу наћи и стручна лица. Присутне су и групе које врше ископавања на различитим подручјима Србије, а археолошке предмете кријумчаре ради трговине на илегалним тржиштима у појединим европским земљама. Продаја се уговара и путем интернета, у склопу затворених група. Поред илегалних ископавања.археолошки артефакти могубити предмет крађе из установа културе и од приватних власника.
На излазу из Србије према Републици Хрватској на граничном прелазу Батровци, у јуну 2021. године спречен је покушај изношења четири уметничке слике које представљају културна добра. Ради се о сликама „Јесен“ француског сликара Анрија Ле Сиданеа (Henri le Sidaner, 1862-1939), „Бели мачак и упаљена цигарета“ (1512) аустријског сликара Албрехта Дирера (Albrecht Durer) и две слике са потписом Пабла Пикаса (Pablo Picasso), од којих је једна из 1971. године.
Део украдених слика пронађених у стану једног од чланова организоване криминалне групе
која се у дужем временском периоду бавила крађом и продајом уметничких слика.
Ухапшени су чланови организоване криминалне групе који сутоком 2021.године покушали да продају уметничку слику „Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861. године“ уље на платну аутора Влаха Буковца из 1901. године.
Слика је чувана у дворцу Дунђерски и 28. новембра 1993. године, заједно са још три слике, била је предмет кривичног дела тешке крађе, које је извршено на штету Музеја Војводине у Новом Саду (надлежног за тај дворац).
Слика је од великог културно-историјског значаја, која је на овом месту била изложена од свог првог приказивања 1968. године. Чланови групе су је нудили за 600.000 евра, уз лажна документа којима су„доказивали“ да је купљена 1996. године на легалној аукцији у Келну.
Пронађена је у Цириху, у галерији супруге једног од чланова групе.
Двојицу чланова ухапсила је швајцарска полиција, а двојица су ухапшена у Београду, где је код једног од њих пронађено више од 260 уметничких слика и скулптура.
► Потражња за предметима од културног, уметничког и историјског значаја на криминалном тржишту определиће степен и начин испољавања овог облика организованог криминала.
► Ефикасност у сузбијању кривичних дела на штету културног и историјског наслеђа биће и даље у директној зависности, између осталог, од нивоа обучености полицијских и царинских службеника, као и квалитетне сарадње са стручним установама културе.