Главни закључци
Организоване криминалне групе
Организоване криминалне групе су задржале релативно стабилну структуру, са израженим хијерархијским устројством и јасном поделом улога (вођа, кључни чланови, нижерангирани припадници). И даље је изражена висока спремност ових група за прилагођавање променама у окружењу, променама на криминалном тржишту, у рутама кријумчарења, као и у прихватању нових начина функционисања, укључујући и примену савремене технологије. На том плану је, између осталог, појава криптовалута отворила сасвим нове могућности и модалитете за обављање илегалних трансакција и легализацију незаконите добити. Последњих година је у свету заплењена велика количина наркотика, што је примарна активност већине ових група и ухапшен је већи број њихових чланова, који су пореклом из земаља Западног Балкана. То може утицати на њихово прегруписавање и борбу за доминантан положај на криминалном тржишту.
Дроге
На илегалном тржишту широм света, па и у Србији, доступност кокаина је већа него раније, што је између осталог и последица повећане производње након блокаде због пандемије ковида 19, као и повећане потражње. У 2022. години у Србији је заплењено три пута више кокаина него у 2019. години. Организоване криминалне групе са Балкана, међу којима су и групе из Србије, имају значајно учешће у кријумчарењу кокаина из Јужне Америке у западноевропске земље. Марихуана је и даље најзаступљенија врста дроге на нарко тржишту. У Србији је последњих година повећана њена производња у природним условима, али и у вештачким, у које се све више улаже. Поред наведеног, марихуана се кријумчари из Албаније, као највећег произвођача у региону, у правцу Северне Македоније, Грчке и Црне Горе. Допрема се и на подручје АП КиМ, а одатле у централну Србију. Хероин се у Србију кријумчари из Албаније, Црне Горе и Бугарске, а у централну Србију долази са подручја АП КиМ. Потиче из Авганистана. Мања количина остаје на нарко тржиште у Србији, док се већи део транспортује на европска нарко тржишта. На домаћем нарко тржишту има мање хероина него раније, јер се он све више кријумчари поморским путевима. Број корисника синтетичких дрога у сталном је порасту и оне су на нарко тржишту све заступљеније (нарочито амфетамин). Кријумчаре се из Западне Европе, посебно из Холандије и Немачке, а делом и из Бугарске. Изазов представља њихова хемијска разноврсност, која се лако добија у самом процесу производње. Организоване криминалне групе из Србије укључене су у набавку и дистрибуцију прекурсора, а производе и кријумчаре претпрекурсоре. Дошло је и до наглог пораста злоупотребе домаћих и страних фармацеутских производа, који се преко Мађарске и Хрватске кријумчаре у земље Европске уније.
Кријумчарење људи
Кријумчарење људи последњих десетак година поприма глобалне размере, уз изузетно високу тамну бројку. Мотивисано је, пре свега, стицањем профита, али и благом казненом политиком, а кријумчарске услуге се нуде социјално и економски угроженим категоријама. У Србији се ситуација није значајније променила од 2019. године до данас, с обзиром да највећи број миграната и даље долази из афричких и азијских конфликтом погођених зона. Мигранти у нашу земљу долазе преко Турске, Грчке, Бугарске и Северне Македоније, одакле се даље кријумчаре у западноевропске земље. За кријумчарење људи задужене су глобално повезане криминалне групе, које делују у земљама порекла, транзита и дестинације. У кријумчарење људи у нашој земљи укључени су и домаћи и страни држављани, припадници мигрантске популације. Идентификовано је више метода недозвољеног преласка државне границе, од којих се издвајају: модел преко зелене линије помоћу „четири пара мердевина“, прелазак на самом граничном прелазу избегавањем граничне контроле или помоћу фалсификованих исправа, односно важећих туђих исправа на основу физичке сличности, избегавањем граничне контроле скривањем у путничким и теретним возилима, скривањем у вагонима теретних композиција, као и кријумчарење на погодним токовима Дрине, Тисе и Дунава.
Трговина људима
Трговина људима представља глобални проблем и једна је од најраспрострањенијих криминалних делатности. Србија је земља коју карактерише унутрашња трговина људима, што значи да је известан број домаћих држављана изложен различитим облицима експлоатације. У мањој мери Србија је земља транзита, али и дестинације за стране жртве трговине људима. Сексуална експлоатација и даље је доминантан вид трговине људима, не само у Србији, него у читавом свету. За врбовање и оглашавање експлоататорских услуга све више се користи online окружење, а интернет све чешће служи и као средство извршења, пре свега када се ради о сексуалној експлоатацији. Деца жртве трговине људима изложена су сексуалној експлоатацији, принудном браку, принуди на вршење кривичних дела и присили на просјачење. Радна експлоатација домаћих и страних држављана у Србији присутна је у областима грађевинарства, пољопривреде и угоститељства. Експлоататоре у тим областима мотивишу могућност краткотрајног запошљавања, замењивост радне снаге и недовољан надзор над применом прописа из области рада.
Оружје
Србија и даље представља земљу транзита за кријумчарење оружја, а у мањој мери земљу његовог порекла. Кријумчарске руте су остале непромењене. Путеви и даље углавном воде преко Мађарске и Хрватске, према западноевропским земљама као крајњем одредишту. Оружје које долази у Србију кријумчари се из БиХ и Северне Македоније, а део се набавља из Бугарске. Један део долази са подручја АП КиМ. Кријумчарење конвертибилног оружја и даље је актуелно. У Србију се такво оружје произведено у Турској кријумчари углавном из Бугарске, а мањим делом из БиХ. Конвертовано оружје преко Србије одлази у западноевропске земље и земље Скандинавије, а мање количине остају у нашој земљи. Имајући у виду да се Србија налази на рути којом се ватрено и конвертибилно оружје са Западног Балкана кријумчари у земље Западне Европе, у претходном периоду нису примећене значајне осцилације на илегалном тржишту, нити значајнија промена цена. На илегалном тржишту је претежно заступљено мало и лако ватрено оружје, а још увек има и оружја које је предмет пролиферације. Трговином и кријумчарењем оружја најчешће се баве организоване криминалне групе, углавном поликриминалне. Мањим количинама оружја тргују и појединци, међу којима има и оних који раније нису вршили кривична дела.
Имовински криминал
Разбојништво, као једно од најтежих имовинских кривичних дела са елементом насиља, у константном је паду у 2022. години смањено је за преко 40% у односу на 2019. годину, а томе је допринела примена безбедносних и сигурносних уређаја у објектима који су мета напада. Преовлађују разбојништва у продајним објектима, улична разбојништва и разбојништва у стамбеним објектима. Крађе возила су у константном паду од 2019. године 2022. године број украдених возила био је чак за петину мањи него 2019. Највише се краду путничка возила. Порекло крадених возила води из више европских земаља која транзитирају преко земаља ширег региона. Након фалсификовања документације и идентификационих ознака одређен број возила остаје на територији Србије, део се враћа у земље ЕУ, а део се транспортује у правцу БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и Турске. Одређен број украдених возила завршава на подручју АП КиМ. Возила која се украду у Србији кријумчаре се у правцу европских земаља. Заступљено је више модуса крађе возила, међу којима су и они који подразумевају техничку иновативност и непрекидно проналажење нових алата, паралелно са развојем средстава за заштиту возила од стране самих произвођача. Иако је број украдених возила у опадању, ова област захтева непрестану пажњу јер се ради о организованој криминалној делатности са великом материјалном штетом и значајним профитом који се убацује у легалне финансијске токове.
Криминал у вези са културним добрима
Криминал у вези са културним добрима карактеристичан је по начину испољавања, али и по последицама, јер културна добра имају непроцењиву вредност за заједницу која их баштини. У неким случајевима, продаја незаконито прибављених културних добара обавља се путем интернета односно друштвених мрежа. Богато културно наслеђе Републику Србију ставља „под удар“ различитих форми ове врсте криминала. Стално су присутне крађе уметничких слика које представљају културно добро, као и покушаји њихове продаје или изношења из Србије, а последњих година учестала су и илегална ископавања и крађе на археолошким локалитетима, мотивисане потражњом на црном тржишту. Међународна сарадња и адекватна стручна обученост основни су услови за ефикасно сузбијање свих облика овог тешког криминала.
Кријумчарење и недозвољена трговина акцизним производима
Нелегално тржиште цигарета у Србији и региону Западног Балкана значајно је смањено због заустављања кријумчарских операција преко слободне зоне луке Бар у Црној Гори. Мање количине цигарета на српско црно тржиште долазе из АП КиМ са „косовским“ акцизним маркицама или без акцизних маркица, као и из Северне Македоније, где су значајно јефтиније него у Србији. Уочен је пораст недозвољене трговине и кријумчарења „снуса“ (дуванске кесице које се отапају у устима) и дувана и арома за наргиле (водене луле). Ти производи се кријумчаре из ЕУ у Србију. Нелегални промет резаног дувана се углавном одвија унутар Србије и ту нема битнијих промена, осим у начину дистрибуције, где преовлађује слање путем курирских служби и у начину комуникације између „резача“ и купаца, која се више одвија путем интернета. Површине са нелегалним засадима дувана смањене су за 99% у поређењу са 2016. годином и то уништавањем на основу даљинске детекције. Генерално, тржиште дувана и дуванских производа континуирано се мења у правцу развоја нових и алтернативних производа који у свом саставу не садрже дуван, али садрже никотин или ароме без никотина. Нафтни деривати се кроз Србију најчешће кријумчаре међународним бродовима који плове Дунавом, а извршиоци су мање и добро опремљене организоване групе. Присутно је и лажно декларисање нафтних деривата приликом увоза у Србију, као и преношење преко државне границе (на мање удаљености) у погонским резервоарима преправљених возила.
Прање новца
Стално унапређивање пословног амбијента, које је скопчано са технолошким напретком у свим сферама друштва, представља један од основних фактора који погодују прању новца. Предикатна (претходна) кривична дела, која носе највећи ризик у погледу прања новца јесу пореска утаја, неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, злоупотреба службеног положаја и коруптивна кривична дела. У оквиру финансијског сектора најрањивије су банке, а у оквиру нефинансијског сектора највећи ризик носи промет некретнина. Технике прања новца се разликују у зависности од сектора пословања у којем се примењују. Прање новца у склопу организованог криминалног деловања постоји у две основне форме: организоване криминалне групе које се професионално баве прањем новца („професионални перачи“) и организоване криминалне групе којима је прање новца пратећа делатност којом се заокружују њихове појединачне криминалне активности. Даљи модуси прања новца у великој мери ће пратити информатичко-технолошки напредак, што ће за последицу имати теже откривање и доказивање ове врсте кривичних дела, а посебан изазов представљаће појава виртуелних валута.
Пореска кривична дела
Сузбијање пореских кривичних дела спада у ред приоритетних задатака у борби против економског криминала. Буџет Републике Србије најизложенији је ризицима од губитка прихода кроз пореске форме: ПДВ, акцизе, порез на добит правних лица и порез на доходак грађана. Повећан је број тзв. „перачких” и „фантомских” привредних субјеката које субјекти који обављају регуларну привредну делатност користе за избегавање плаћања јавних прихода. Присутна су сложенија пореска кривична дела са елементом организованости, међу којима је откривен специфичан модалитет вршење пореске преваре приликом увоза половних моторних возила из земаља Европске
уније. Уочен је и велики број привредних субјеката који, након што престану са обављањем привредне делатности, не приступају законом прописаном поступку ликвидације и тако онемогућавају пореску контролу. Развој електронске трговине допринео је проширењу тржишта сиве економије и утаји пореза.
Фалсификовање новца
У домаћим оквирима не постоји значајна претња од овог облика криминала и ту нема одступања у односу на ранији период. Извршиоци се крећу од појединаца до криминалних група различитог нивоа организованости. Савремена технологија омогућава израду квалитетних и верних фалсификата, а широка доступност компјутерске опреме и софтвера олакшава ову криминалну делатност извршиоцима са ограниченим знањем. Захваљујући формирању Националне централне канцеларије за фалсификовани новац у саставу Управе криминалистичке полиције МУП РС, као централне тачке за све информације и процесна поступања са фалсификованим новцем, највећи део лажног новца пронађен је и заплењен пре пуштања у оптицај у Србији. У последње четири године у Србији су откривене три илегалне штампарије, у којима су израђиване фалсификоване новчанице евра, динара, долара и других валута, као и три организоване криминалне групе. У структури откривених фалсификата највећи удео имају новчанице од сто америчких долара и педесет, сто и десет евра.
Високотехнолошки криминал
Савремени развој информационо-комуникационе технологије и њена све већа заступљеност у свим сферама савременог друштва, за последицу има и пораст броја кривичних дела у вези са високотехнолошким криминалом. Константно повећање корисника друштвених мрежа, мобилних платформи и апликација свакако је један од најбитнијих узрока за пораст овог специфичног вида криминала. Као и ранијих година, сексуална експлоатација деце на интернету спада у ред најтежих облика високотехнолошког криминала. Новину представља већа учесталост неовлашћеног искоришћавања ауторског дела. Неовлашћен приступ заштићеном рачунару, рачунарској мрежи и електронској обради података чини готово 80% од укупног броја кривичних дела против безбедности рачунарских података. Велики је број пријављених кривичних дела угрожавања сигурности, која се претежно врше путем друштвених мрежа, а заступљена је и недозвољена трговина фармацеутским препаратима путем интернета. Актуелни су ransomware напади и злоупотребе виртуелних валута односно криптовалута у различитим видовима. Посебан изазов у овој области представљаће технологија заснована на вештачкој интелигенцији (Artificial intelligence AI) и машинском учењу као средство за извршење кривичног дела и појава високософистицираних облика високотехнолошког криминала.
Еколошки криминал
Еколошки криминал у Србији углавном подразумева: непредузимање мера заштите животне средине; неконтролисану емисију загађујућих материја у воду, ваздух и земљиште; незаконито управљање опасним отпадом и криминал против биодиверзитета. У порасту су различити облици загађења и оштећења животне средине од стране физичких и правних лица, што је један од најтежих облика еколошког криминала, којим се у опасност доводе живот и здравље људи, или се проузрокује уништење биљних и животињских ресурса, а често и комплетних еко-система. Еколошки криминал је посебно опасан због свог регионалног и међународног карактера. Присутно је држање легалних и нелегалних складишта са опасним отпадом, као и транзит отпада из западних и централних земаља ЕУ преко Србије у земље Југоисточне Европе. И даље је актуелно кријумчарење заштићених животињских врста са CITES листе коридором који пролази кроз Србију и који је један од најфреквентнијих у овом делу Европе, као и незаконит лов птица које су у Србији заштићене. Нарочит проблем су и даље шумске крађе, које праве огромну материјалну штету и штету по животну средину. Оне су посебно учестале дуж административне линије са АП КиМ, где их врше организоване групе са тог подручја. Због сложености деликата из области животне средине формирана је посебна организациона јединица у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, специјализована за сузбијање свих облика еколошког криминала.