Економски криминал
Економски криминал обухвата комплексну и разноврсну проблематику специфичну по облицима и начину испољавања.
Он оставља велике последице на функционисање и интегритет привредног, финансијског и монетарног система, привредних активности и тржишта робе и услуга, и представља значајну претњу по привредни развој. Најопасније је организовано криминално деловање, путем којег се врши део најтежих кривичних дела из ове области.
Економски криминал, који настаје у склопу динамичних привредних односа, за мотив има што већу нелегалну добит и претпоставља сложено увезивање већег броја учесника у истим или различитим привредним процесима.
Откривање и доказивање кривичних дела из ове области (посебно њихових организованих форми) отежани су, јер се извршиоци вешто прилагођавају актуелним променама у свим областима економског пословања у којима проналазе могућност за незаконито стицање профита.
У периоду од 2019. до 2022. године, кривична дела економског криминала чинила су близу 7% свих кривичних дела извршених у Србији.
У просеку, годишње је откривено око 5.000 тих дела и пријављено око 3.700 њихових извршилаца. Противправно прибављена имовинска корист износи скоро 91 милијарду динара, а причињена штета близу 59 милијарди динара.
Према висини буџетског оштећења и даље се издвајају пореска кривична дела и кријумчарење акцизних производа.
Са аспекта угрожавања легалности пословних процеса истиче се прање новца, док се са аспекта монетарног система издваја фалсификовање новца које је у стагнацији, али увек носи опасност од појаве организованих форми.
Кријумчарење и нелегална трговина акцизних производа
Кријумчарење и недозвољена трговина акцизним производима представљају константну претњу по стабилност тржишта и легалне пословне токове. Осим што наносе директну штету буџету, доводе и до смањења промета легалних производа, обарања цена, губитка пословног угледа међу потрошачима и страним инвеститорима, неконкурентности, урушавања пословних стандарда, смањеног поверења у институције система, финансирања других криминалних активности итд.
Кријумчарење и нелегална трговина цигаретама
Глобална и регионална природа проблема
Кријумчарење и трговина цигаретама представљају глобални проблем годинама уназад. Укупна потрошња цигарета у земљама ЕУ опала је у 2022. години, али је у 2021. години потрошња нелегалних цигарета у региону порасла за 3,9%, односно за 1,3 милијарде цигарета, достижући укупни ниво од 35,5 милијарди цигарета. То показују подаци из годишње студије KPMG о недозвољеној потрошњи цигарета у ЕУ, Уједињеном Краљевству Велике Британије и Северне Ирске, Норвешкој и Швајцарској.
Нелегална производња цигарета се све више премешта на запад Европе, како би се приближила тржиштима са вишим ценама, попут француског и британског. На потрошњу нелегалних цигарета значајно утиче пораст броја фалсификата у појединим европским земљама. Процењује се да они чине преко трећине потрошње, делом и због тога што су организоване криминалне групе из ове области у време пандемије ковида 19 свој фокус преусмериле на производњу фалсификата унутар граница ЕУ.
Такође, све више одраслих пушача конзумира нелегалне цигарете (посебно фалсификате), превасходно из економских разлога.
Наш регион је посебно оптерећен проблемом кријумчарења и недозвољене трговине и производње дувана и дуванских производа, за чије су нелегално тржиште нарочито важне велике разлике у цени дуванских производа у поређењу са ЕУ. Нелегално тржиште у земљама региона постоји у два вида: као транснационално (које је добро организовано) и као локално (на којем се продају резани дуван и дуван у листу). Због широке друштвене прихваћености илегалног дувана и дуванских производа, а самим тим и њихове профитабилности, ово тржиште привлачи бројне криминалне групе, различитог степена организованости.
Стање у Србији
У периоду од 2019. до 2022. године, производња цигарета била је у порасту. У 2022. години њен обим порастао је за око 7% у односу на 2021. годину. Цигарете намењене домаћем тржишту чине 25% производње, а цигарете намењене за извоз 75%. Легално тржиште износи 12,2 милијарде комада цигарета (из домаћих фабрика и из увоза). Тржишно учешће цигара, цигарилоса (0,2%), несагоревајућегдувана и дувана за жвакање (1,4%), резаногдувана и дувана за лулу (3,5%) незнатно је у односу на учешће цигарета (94,9%).У укупној популацији пунолетних грађана Србије, пушачи су заступљени са 43%.
У 2022. години, тржиште цигарета забележило је незнатан раст продаје (0,9%) у односу на претходну годину. На ниво продаје цигарета утичу: висина малопродајних цена, куповна моћ, прелазак на друге пушачке производе (резани дуван за пушење, електронске цигарете или нови дувански производи, попут несагоревајућег дувана), као и примена Закона о заштити становништва од изложености дуванском диму и других прописа из области контроле дувана.
Кријумчарење, недозвољену производњу и трговину дуванским производима подстичу: висока цена цигарета и дувана на легалном тржишту, потрошња и потражња, квалитет цигарета, разлика у малопродајним ценама у домаћим оквирима, земљама у окружењу и ЕУ, разлика у мерама економске политике (пореска, царинска и акцизна) на тржишту дувана и дуванских производа на домаћем тржишту, у земљама у окружењу и ЕУ итд.
Укупно нелегално тржиште цигарета и дуванских производа у Републици Србији процењује се на око 21% од укупног тржишта. Нелегално тржиште фино резаног дувана и даље је доминантно и чини око 16% од укупног тржишта.
Нелегалан промет цигарета из азијских земаља, углавном из категорије тзв. јефтиних белих (White Cheap), пролазио је кроз Србију све до средине 2021. године. Цигарете су бродовима транспортоване до луке Бар, а потом копненим путем кроз Црну Гору и Србију (углавном преко АП КиМ) до земаља Европске уније, где су продаване. Посебно учестало било је кријумчарење таквих цигарета произведених у Уједињеним Арапским Емиратима, према подацима EuropoL-a, оне су чиниле 20% црног тржишта у ЕУ. Међутим, средином 2021. године, црногорска влада је забранила улазак и промет цигарета преко слободне зоне у луци Бар, а у мају 2022. године донела одлуку о одузимању 1.500 контејнера складиштених цигарета, што је довело до заустављања кријумчарских операција преко те зоне и до смањења недозвољене трговине цигаретама у Србији и остатку Западног Балкана.Такође допринело је и расту легалног тржишта, односно евидентном смањењу црног тржишта цигарета из категорије „јефтиних белих“у Црној Гори, БиХ и Србији.
Заустављањем кријумчарских операција преко луке Бар створио се простор за нове кријумчарске канале. На српско црно тржиште цигарете сада долазе пре свега из АП КиМ, са „косовским“ акцизним маркицама или без акцизних маркица, а мање количине из Северне Македоније, где су значајно јефтиније него у Србији.
Ради се о мањим количинама намењеним домаћем илегалном тржишту, са ценом око 30% мањом од регуларне. Део цигарета се транспортује са подручја АП КиМ у западно европске земље. Што се тиче других дуванских производа, уочен је пораст недозвољене трговине и кријумчарења „снуса“ (дуванске кесице које се отапају у устима) и дувана и арома за наргиле (водене луле), који се кријумчаре из ЕУ у Србију.
Цигарете се у Србију кријумчаре на различите начине, често кријумчарским каналима ван граничних прелаза, када се користе алтернативни путни правци. Превозе се у камионима и цистернама, путничким моторним возилима са специјално изграђеним бункерима за складиштење, као и возилима за превоз путника у међународном саобраћају. Обично су то теренска возила, лаки камиони и комбији велике кубикаже, са посебним ојачањима мотора и шасије, прилагођени теренским условима. Смештајни капацитет возила је око 50 пакета цигарета, док се на магистралним путевима користе путничка возила са максималним капацитетом од 25 до 30 пакета. За комуникацију се користе различита средства, као што су радио-станице, интернет и слично. Транспорт се обезбеђује помоћу тзв. чистача тј. возила која служе као претходница, чији је задатак да уоче полицијске патроле и избегну их.
Године 2020. забележен је интересантан пример коришћења кријумчарења цигарета као начин скретања пажње са кријумчарења дроге.
Наиме, на ГП Хоргош према Републици Мађарској, у тајном бункеру једног возила откривен је пакет прокријумчарених цигарета, а потом у бункеру иза њега пронађена су четири килограма хероина.
На граничним прелазима је највише цигарета одузето приликом улазног царињења и током дубинских контрола. Роба је углавном била без пратеће документације, а цигарете без акцизних маркица, односно без података о њима, или са акцизним маркицама других земаља. Највише је било цигарета следећих брендова: Blue super slims, Marble, Red super slims, Elegance Queen Light, President gold red, Merilyn, Ashima, Regina итд. Нарочита пажња посвећена је сталном јачању контроле на граничним прелазима помоћу савремених система за прецизну дијагностику и откривање кријумчарене робе. Нагласак је на царинској контроли по дубини територије Србије, контроли робе у транзиту, тзв. мрављем шверцу и контроли квалитета дуванских производа. Управо контрола квалитета доприноси откривању фалсификованих дуванских производа, који не испуњавају многобројне стандарде за производњу и промет (односи се и на резани и другачије уситњени дуван) и којима се нарушавају и здравље конзумената и права произвођача.
Иако се уочава стабилизација тржишта дуванских производа, чињеница да се ради о „живом“ и лако променљивом тржишту обавезује на целовиту и конзистентну стратегију у овој области. Потребна је интензивна и континуирана међународна размена искустава у спречавању кријумчарења дуванских производа, посебно са суседним земљама, јер је без ње немогуће прецизно утврдити путеве и обим кријумчарења. Важна је и размена информација између полиција у региону о планираним рутама, начинима транспорта и шпедитерима који превозе дуван и дуванске производе, било да то чине у границама наше земље, било да кроз њу само пролазе. Међународна сарадња је значајна и за откривање фантомских фирми и праћење трансакција са off shore компанијама.
Република Србија у овој области остварује ефикасну међународну сарадњу, која подразумева и учешће у међународним оперативним акцијама.
Дуван и резани дуван
У Србији се дуван узгаја на површини већој од 3.800 хектара, на којој се годишње може произвести између седам и осам хиљада тона осушеног дувана. Гајењем дувана бави се око 700 физичких лица (индивидуалних пољопривредних произвођача) на регистрованим пољопривредним газдинствима. Закључно са 2022. годином, регистровано је осам правних лица (организатора производње, односно откупљивача и прерађивача дувана) са којима закључене кооперативне уговоре о производњи дувана има 670 физичких лица (произвођача). Број физичких лица која производе дуван је од 2020. године у опадању, што је између осталог и последица смањења узгоја дувана. Дуван који се производи у Србији углавном је намењен за извоз, а само мања количина се користи за домаћу производњу цигарета и других дуванских производа.
У 2019. години, откривена је петочлана организована криминална група која је у Србији набављала сушени дуван у листу и продавала га у количинама од по 300 кг. Продали су преко двадесет тона резаног дувана. У 2021. години, откривена је организована криминална група која се у Србији бавила набавком, прерадом и продајом резаног дувана и која је буџет оштетила за око 69 милиона динара. Од њих је заплењено пет тона резаног дувана.
Нелегални промет резаног дувана се махом одвија унутар Србије. Настаје услед произведених вишкова или фиктивно приказаног мањка код пољопривредних произвођача који се баве узгојем дувана. Те разлике у количинама се не испоручују откупљивачима, већ се продају на црном тржишту.
Иако генерално нису уочене битније промене, постоје извесне новине у појединим аспектима транспорта и нелегалне продаје резаног дувана. У последње време дуван се углавном дистрибуира курирским службама, којима пошиљаоци остављају лажне личне податке, отежавајући тако откривање кривичног дела. Контакт између лица која се баве резањем дувана и купаца успоставља се путем интернета. Приликом транспорта се користе радио-везе, уз минималну употребу мобилних телефона, што у великој мери отежава лоцирање.
Низом оперативних мера и активности број нелегалних засада дувана значајно је смањен.
Између осталог, даљинском детекцијом незаконитих засада дувана (путем спектралне анализе сателитских снимака производних подручја, која је вршена осам година заредом), идентификоване су незаконито засађене парцеле, на којима је потом уништено преко 800 тона нелегалних засада дувана (вредност акцизе и ПДВ-а за исту количину цигарета износила би 89 милиона евра). Истовремено, површине на којима се нелегално садио дуван смањене су за 99% у поређењу са 2016. годином (2016. године идентификовано је 1.500 хектара, a 2022. године само 13), чиме је спречена штета по државни буџету износу од 165 милиона евра годишње (висина дажбина за ту количину цигарета).
Тржиште дувана и дуванских производа непрестано се мења, пратећи развој алтернативних производа који не садрже дуван.али садрже никотин или ароме без никотина.а намењени су конзумацији. Ради се на измени законске регулативе како би се такви производи изједначили са дуванским.
У категорији фино резаног дувана за пушење све више се производе цигарете из категорије „направи своје“ (Make Your Own MYO). Оне ce праве убацивањем резаног дувана у празне цигарете са филтером (тзв.тубе). На тржишту су се појавиле мале машине којима се може напунити неколико хиљада цигарета на сат, као и машине за паковање цигарета у паклице. Процењује се да ће таквих нелегалних производа бити све више, имајући у виду њихову ниску цену и већу могућност зараде.
У последњих неколико година у ЕУ постоји тенденција отварања илегалних погона за индустријску производњу цигарета.
У Србији се, због значајно ниже цене цигарета, не очекује појава таквих погона, али се не искључује могућност њихове појаве у земљама у окружењу.
Нафта и нафтни деривати
У Србији је од 2019. до 2022. године (изузимајући 2020. годину) потрошња моторних горива била у порасту. Углавном је реч о природном расту потрошње, а делимично и о последицама смањења илегалног промета нафтних деривата. Под утицајем регионалне и глобалне енергетске кризе, која је настала као последица сукоба у Украјини, почетком 2022. године дошло је до промена у токовима нафте и нафтних деривата. Потрошња је додатно увећана у односу на претходну годину због пораста транспорта и транспортних трошкова, као и због повећања залиха (ради осигурања снабдевености у условима повећане неизвесности). Уз то, увоз евродизела је био отежан, док је његов извоз био забрањен. У домаћој рафинерији нафте у Панчеву остварена је рекордна прерада од 4,4 милиона тона сирове нафте и полупроизвода, тако да је удео домаћих деривата у укупној потрошњи значајно порастао.
У Србији се нафта и нафтни деривати највише кријумчаре међународним бродовима који плове Дунавом. Добро опремљене и организоване групе располажу пловним објектима велике носивости, веома често са уграђеним танковима за течни терет и снажним моторним пумпама са јаким ванбродским моторима. Осим чамаца са јаким пентама и дуплим дном, користе и тзв. чамце танкере за складиштење, а нафтне деривате углавном краду са баржи и бродова или их у договору са капетанима или члановима посаде страних бродова купују по ценама знатно нижим од тржишних. Потом их превозе до обале реке, а затим помоћу пумпи претачу у пластичне бидоне и даље превозе до складишта или купаца. Такође, претачу их и у бурад или специјално направљене танкове, односно заварене чамце (тзв. коцке), које потом потапају мало испод површине воде на изабраним тачкама пловног дела Дунава. Располажу квалитетним средствима за комуникацију (међусобну и са страним бродовима), као и великим бројем превозних средстава (камиони, трактори, цистерне) за дистрибуцију робе од обале до купаца. Активни су искључиво у касним вечерњим и раним јутарњим часовима, а опремљени су и уређајима за ноћно осматрање. Током својих акција осматрају шири простор и када примете да су откривени, веома брзо напуштају место извршења. Захваљујући великој мобилности, учиниоци ову криминалну активност обављају углавном ван свог пребивалишта.
Један од видова нелегалног промета нафтних деривата јесте и лажно декларисање они се увозе под тарифним бројем који не подлеже наплати акцизе, а потом продају као акцизно гориво. Поред тога, 2019. и 2022. године било је доста случајева отуђења робе из вагон-цистерни приликом превоза до нафтних складишта. У последње четири године тако је отуђено преко 77 тона нафте и нафтних деривата. Бележе се и случајеви отуђења и препродаје немаркираног горива помоћу средстава друмског транспорта. Наиме, НИС а. д. на иностраном тржишту продаје извесну количину деривата која се не маркира и ослобођена је акцизе и пореза, због чега представља предмет злоупотребе. Ти деривати се истоварују на илегална складишта унутар Србије, где се мешају са одређеним средствима, али тако да се не утиче на њихов квалитет и на вредности из пратеће документације (тежина, количина и сл.).
Због разлике у цени, у Србију се кријумчари и гориво из БиХ. У питању су мање количине које служе за препродају и снабдевање физичких и правних лица. У земљу се углавном уносе у погонским резервоарима преправљених возила, уз често прелажење државне границе (најмање једном дневно). Тачке истовара су највише 50 км од границе преко које није исплативо због мале разлике између набавне цене и продајне цене на илегалном тржишту.
Претпоставке о будућем развоју
► У случају повећања цена цигарета српско тржиште ће постати привлачно за пласирање кријумчарених цигарета. До тада ће Србија остати земља транзита.
► Процењује се да ће доћи до пораста у кријумчарењу фино резаног дувана за пушење произведеног у Северној Македонији и Албанији, упакованог у кесице или кутије са ознакама светски познатих робних марки.
► Раст цена нафте и нафтних деривата узроковаће повећање кријумчарења, а цене ће зависити од актуелне геополитичке ситуације и новонасталих ратних збивања.
Прање новца
Глобална и регионална природа проблема
Прање новца је глобални феномен и представља једну од најраспрострањенијих криминалних делатности у свету. Реч је о веома перфидној делатности, која укључује различите облике организованог криминала и бројне економске секторе и из године у годину постаје све учесталија и сложенија. Eurojust је у дугорочном истраживању (2016-2021) утврдио да се број регистрованих случајева прања новца годишње увећава за 12% до 14%, док је Канцеларија Уједињених нација за дрогу и криминал (UNODC) изнела податак да опрани новац чини 2-5% годишњег светског БДП-а.
Стање у Србији
Србија интензивно развија систем за спречавање прања новца и предузима свеобухватне мере и активности како би свој економски и финансијски систем заштитила од уношења новца и имовине за које се сумња да су стечени криминалним активностима. Прање новца је све израженије услед експанзије информационих технологија и електронског пословања, као и непрестаног стварања нових могућности у том домену. Може се рећи да стално унапређивање пословног окружења, које је скопчано са технолошким напретком у свим сферама друштва, представља један од основних фактора који погодују прању новца. Томе треба додати и динамичност, прилагодљивост, софистицираност и иновативност техника прања новца, због чега се посебна пажња посвећује препознавању и идентификовању нових модуса и благовременој институционалној реакцији. Прање новца карактерише и стална опасност од финансирања терористичких активности прљавим новцем, као и чињеница да прикривање порекла таквог новца, ради његовог претварања у легално средство на тржишту, представља саставни део организованог криминала.
У оквиру националне процене ризика од прања новца као предикатна (претходна) кривична дела, која носе највећи ризик у погледу прања новца, идентификована су кривична дела: пореске утаје, неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога, злоупотребе службеног положаја и коруптивна кривична дела. Када је у питању секторска рањивост, у оквиру финансијског сектора су као најрањивије и самим тим најризичније, означене банке, а у оквиру нефинансијског сектора највећи ризик носи промет некретнина. Међу представницима оба сектора који су дужни да примењују прописе за спречавање прања новца, банке, платне институције и јавни бележници чине категорију која Управи за спречавање прања новца при Министарству финансија годишње пријављује највећи број извештаја са сумњама на прање новца. Наведене институције су у 2022. години пријавиле 87% таквих извештаја од укупно 1.563, а у 2021. години 93% од укупно 2.053.
Прање новца у склопу организованог криминала
Технике прања новца се разликују у зависности од сектора пословања у којем се примењују. Када је реч о прању новца у оквиру организованог криминала, разликују се две основне форме:
• организоване криминалне групе које се професионално баве прањем новца „професионални перачи“;
• организоване криминалне групе којима је прање новца пратећа делатност којом се заокружују њихове појединачне криминалне активности.
Начини на које организоване криминалне групе професионалних перача пружају своје услуге нису релевантни за кориснике, које занима искључиво резултат, а то је опрани новац који се не може довести у везу са својим незаконитим пореклом. Професионални перачи то чине за заинтересована лица власнике и директоре привредних друштава која послују у Србији, функционере у државним органима и јавним предузећима, лица из иностранства која желе да из својих привредних субјеката извуку новчана средства, као и криминалне групе. У оваквим случајевима најчешће се ради о пореским кривичним делима као предикатним, а задатак перача је да симулацијом пословних односа извуку прљав новац са рачуна и врате га корисницима као опрану готовину.
Организоване групе углавном раде по устаљеним шемама, користећи физичка и правна лица, симуловање трговине робом и услугама и међународни платни промет. Циљ је да се путем бројних платних трансакција и симуловањем пословних односа створи привид легалног посла. Помоћу великог броја новчаних токова, који се раслојавају и мешају са легалним, отежава се праћење новца, а прљав новац се раздваја од свог извора, чиме се његова контрола и откривање онемогућавају. У ту сврху се све чешће злоупотребљавају и платне платформе. Лице које жели да пребаци средства другом лицу, али да прикрије своју повезаност са њим, пребацује средства са свог рачуна на платну платформу. Средства се затим са платформе пребацују на рачун примаоца. Када се пребаце на платформу, веома је тешко утврдити њихово порекло, као и идентитет налогодавца.
Организована криминална група професионалних перача настаје тако што вођа групе окупља припаднике, проналази начин рада и одређује конкретне активности. Чланови организованих криминалних група неретко су рачуновође, које осмишљавају читаву шему прикривања порекла средстава и њиховог пласирања у легалне токове (за проток нелегално стеченог новца оснива се више правних лица, a рачуновође су овлашћене за располагање средствима на њиховим рачунима) и за своје услуге наплаћују провизију у висини 3-8% укупног промета.
Основни мотив за овакав начин прања новца јесте омогућавање власницима регуларних привредних друштава да на незаконит начин извлаче имовину из својих предузећа избегавајући пореске обавезе.
Битно обележје рада ових група јесте да стално мењају правна лица преко којих послују. Често уводе нова, а „истрошена“ правна лица „потапају“ како би избегли пореске и друге обавезе. Након извесног времена, после завршеног циклуса нерегуларних пословних активности, оснивачи (тј. власници) врше продају удела у предузећима и то лицима која су недоступна, односно која немају намеру да се баве привредном делатношћу већ за то добијају новчану надокнаду. Тако се пореским органима отежавају контрола и откривање незаконитости у пословању. Таква предузећа не подносе пореске пријаве, не евидентирају промет робе и услуга и избегавају утврђивање и плаћање пореских дажбина. Нови власници нису одговорни за радње претходног власника нити располажу пословном документацијом из претходног периода, што онемогућава утврђивање релевантних чињеница.
Организоване криминалне групе којима је прање новца пратећа делатност, за те потребе користе услуге професионалних перача, или новац перу самостално путем: позајмица привредним субјектима који су под њиховом контролом, улагања у уметнине, улагања (куповина) и инвестирања (изградња) у непокретности, готовинских зајмова, платних платформи и виртуелног новца, организованог клађења итд. Будући да им прање новца није основна делатност, служе се једноставнијим модусима пласирања новца, док се за његово извлачење обраћају професионалним перачима. Правећи привидни отклон од прљавог новца, покушавају да инвестирањем и улагањем учине невидљивом везу са његовим извором. Код ових група предикатна кривична дела (која претходе прању новца) нису везана за финансијски криминал већ за облик криминала којим се баве. To су углавном кривична дела општег криминала, кривична дела у вези са дрогом и коруптивна кривична дела.
Претпоставке о будућем развоју
► Даљи модуси прања новца ће у великој мери пратити информатичко-технолошки напредак, што ће за последицу имати све теже откривање и доказивање ове врсте кривичних дела. То упућује на низ адекватних стручних решења, са нагласком на развој система превенције, правовременој измени позитивних законских прописа и строжој казненој политици.
► Појава криптовалута (виртуелних валута) брзо ће постати значајан изазов у погледу претњи од прања новца. Технолошки развој омогућава креирање безброј криптовалута, а предвиђања њихове намене, корисности и оправданости тренутно су нејасна. Пракса показује да је флуктуација вредности криптовалута учестала, неуједначена и нагла, али и да се у њих конвертује забрињавајуће велика количина новца. Предстоје комплексни изазови у успостављању контроле над сектором криптовалута, а пре свега у дефинисању и идентификацији носилаца послова и учесника у трговању, као и у праћењу и контроли токова новца који подлежу конверзији у криптовалуте и обрнуто. Анонимност у ланцу трговања и поседовању виртуелних новчаника, уз недефинисаност и нерегулисаност ове области, организованим криминалним групама ствара изузетно погодне услове за прање новца, али и за друге криминалне активности.
Пореска кривична дела
Економски (финансијски) криминал обухвата различите нелегалне активности које су усмерене на стицање финансијске добити. Овај вид криминала, који је сложен по начину испољавања, али и по тежини откривања и доказивања, на један латентан начин угрожава функционисање економског система, процеса и односа, стварајући бројне негативне последице социјалног, привредног и финансијског карактера, као и велико неповерење грађана према државним органима. Данас је таква опасност посебно изражена због укрупњавања капитала и употребе нових електронских технологија за пословну комуникацију, трговину и трансфер новчаних средстава.
Пореска кривична дела директно угрожавају фискалне интересе државе и финансирање јавних потреба, тако да је примена мера за њихово сузбијање један од приоритетних задатака у борби против економског криминала. Ускраћивање прихода државној благајни вршењем кривичних дела кроз избегавање или умањење пореских обавеза, јесте проблематика којом се превасходно бави Сектор пореске полиције Пореске управе Министарства финансија, а делом и Министарство унутрашњих послова.
У периоду од 2019. до 2022. године, поднето је укупно 4.968 кривичних пријава против 6.594 лица за око 55,5 милијарди динара избегнутог пореза и преко 14,5 милијарди динара противправно прибављене имовинске користи. Најучесталија су била кривична дела пореске утаје, пореске преваре у вези с ПДВ-ом и недозвољеног промета акцизних производа.
Буџет Републике Србије најизложенији је ризицима од губитка прихода кроз следеће пореске форме: ПДВ, акцизе, порез на добит правних лица и порез на доходак грађана.
Сложенија пореска кривична дела са елементом организованости, у којима постоји удруживање ради утаје пореза и стицања противправне имовинске користи.одвијају се на различите начине. У оквиру тога, један од специфичних модалитета бележи се у вршењу пореске преваре приликом увоза половних моторних возила из земаља Европске уније. Аутомобили које су власници ауто-плацева као физичка лица, купили у иностранству и исплатили у готовом новцу, допремају се у Србију са лажним фактурама иностраних добављача, у којима су цене возила значајно мање у односу на њихову реалну вредност. Лажне фактуре састављају инострани привредни субјекти чији су оснивачи српски држављани који имају и држављанство неке од земаља ЕУ. Тим субјектима фактички управљају организатори криминалних група из Србије, који на основу фиктивне документације приказују продају аутомобила у Србији по вишеструко нижим ценама. Потом врше калкулацију набавне и продајне цене аутомобила.тако да у пореској пријави приказују више плаћен ПДВ (који је обрачунат и плаћен приликом увоза по увећаној основици утврђеној у царинском поступку) и на основутога захтевајуи остварују повраћај ПДВ-а. Стварне приходе од продаје аутомобила у Србији (по реалним, вишеструко већим ценама) не евидентирају у пословним књигама и тако избегавају плаћање пореза и других дажбина.
И даље је присутан значајан број тзв. „перачких“ и „фантомских“ привредних субјеката које субјекти који обављају регуларну привредну делатност користе за избегавање плаћања јавних прихода. Њихово рано откривање је од великог значаја у борби против сиве економије. Подаци о броју откривених „перачких“ и „фантомских“ привредних субјеката 2022. године показују повећање у односу на 2019. годину, и то за више од три пута.
У периоду од 2019. до 2022. године, у сарадњи Пореске полиције, МУП-а и БИА, откривена је 21 криминална група која је организовала издавање лажних фактура преко својих „фантомских“ и „перачких“ предузећа и тако регуларним привредним субјектима омогућавала избегавање пореских обавеза. Поднето је 25 кривичних пријава за преко две милијарде динара утајеног пореза, а противправно прибављена имовинска корист износила је 4,7 милијарди динара.
У пракси је уочен и велики број привредних субјеката који, након што престану са обављањем привредне делатности, не приступају законом прописаном поступку ликвидације, већ врше пререгистрацију привредног субјекта на физичка лица из социјално угрожених средина, или на стране држављане. Нови власници и одговорна лица привредних субјеката не преузимају документацију о претходном пословању, чинећи је недоступном за проверу.
Развој е-трговине утицао је на проширење тржишта сиве економије. Овај вид трговине добио је примат услед глобалне здравствене кризе изазване пандемијом коронавируса. Рекламирањем преко интернет портала, одређена физичка и правна лица продају робу „на црно”. Достављају је преко курирских служби и наплаћују у готовини, а приходе од продаје не евидентирају, чиме избегавају обрачун и плаћање припадајућих јавних прихода. На основу досадашњих истрага поднете су 33 кривичне пријаве због избегнутог пореза у укупном износу од 940,8 милиона динара.
Претпоставке о будућем развоју
► Остаће доминантан модалитет пореских утаја путем „фантомских“ и „перачких“ предузећа, кроз симулирање пословних односа састављањем фиктивне документације (рачуни, отпремнице и сл.), које регуларни привредни субјекти користе за избегавање ПДВ-а, пореза на добит и пореза на доходак.
► Посебан ризик носе криминалне групе које оснивају већи број привредних субјеката не у циљу обављања делатности, већ са намером да остваре неосновани повраћај ПДВ-а. Често се привредни субјекти региструју на стране држављане који су недоступни за проверу. Такви субјекти организаторима служе за лажно међусобно фактурисање, како би се избегло исказивање обавезе плаћања ПДВ-а и оставила могућност да у сваком пореском периоду неки од субјеката неосновано тражи његов повраћај.
► Нови систем е-фискализације, који омогућава праћење евидентирања промета и издавања фискалних рачуна у реалном времену, значајно ће допринети раном уочавању неправилности и одступања од регуларног пословања иза којих се може крити намера избегавања плаћања пореских обавеза.
Фалсификовање новца
Пракса указује на различите учеснике у фалсификовању новца, од појединаца који се овим специфичним обликом криминала баве самостално, до криминалних група различитог нивоа организованости. За фалсификовање новца карактеристична је употреба савремених технологија, које омогућавају израду квалитетнијих и вернијих фалсификата. Иако су за то неопходна и одређена стручна знања и вештине, широка доступност компјутерске опреме и софтвера знатно је олакшала ову криминалну делатност чак и за учеснике са ограниченим знањем.
У последње четири године у Србији су откривене три илегалне штампарије, у којима су израђиване фалсификоване новчанице евра, динара, долара и осталих валута, као и три организоване криминалне групе. У структури откривених фалсификованих новчаница у периоду од 2019. до 2022. године, највећи удео имају фалсификати америчких долара 24.098 новчаница, од којих су 23.923 биле новчанице од 100 долара. Поред фалсификованих долара, пронађено је и заплењено 12.185 новчаница евра, међу којима је највише било апоена од 50, 100 и 10. Заплењено је и 729 новчаница хрватских куна, у апоенима од 1.000. Што се тиче домаће валуте, заплењено је 11.699 новчаница, највише у апоенима од 2.000, 1.000 и 500 динара.
Откривена је четворочлана организована криминална група из Београда, која је током 2019. и 2020. године у Србији израђивала и стављала у оптицај фалсификоване новчанице од 100 америчких долара. У њиховим становима су пронађене 20.564 такве новчанице.
Када је реч о дистрибуцији лажног новца, односно његовог прибављања ради стављања у промет, поред стандардног облика примећено је и нуђење путем друштвених мрежа, односно dark neta, али у мањој мери. Искуства говоре да се у тим случајевима често радило о лажним понудама иза којих се крила превара. Такав вид дистрибуције фалсификованог новца у нашој земљи још увек није заживео једнако као у другим земљама.
Значајан је рад Националне централне канцеларије за фалсификовани новац у саставу Управе криминалистичке полиције МУП PC, која је оформљена у јануару 2019. године, са циљем централизације свих информација о фалсификованом новцу пронађеном и заплењеном у Србији. Канцеларија је постала контакт тачка преко које се одвија комплетна размена информација са Народном банком Србије, преко које се врше сва вештачења и анализе заплењеног фалсификованог новца. Самим тим, постала је и централно место у које се сливају сви подаци о броју, квалитету, карактеристикама заплењеног фалсификованог новца и осталим појединостима о њему. Захваљујући свемутоме, највећи део фалсификованих новчаница заплењених у Србији пронађен је и заплењен пре пуштања у оптицај. Радом Канцеларије створили су се услови за лакше и боље праћење тенденција у овој области криминала.
Претпоставке о будућем развоју
► У домаћим оквирима не постоји значајна претња од фалсификовања новца, због чињенице да евро и долар као валуте које се, поред динара, најчешће фалсификују нису званично средство плаћања. Међутим, искуства показују да ова област завређује посебну пажњу због опасности од појаве организоване израде лажног новца (у склопу организованих криминалних група и штампарија), као и због коришћења савремених технологија, које фалсификовани новац чине вернијим оригиналном и тежим за откривање.