Еколошки криминал се у Србији испољава на следеће начине:

• Непредузимање мера заштите животне средине од стране привредних субјеката и неконтролисана емисија загађујућих материја у воду, ваздух и земљиште.

У порасту су различити облици загађења и оштећења животне средине, а одговорност за то се везује за физичка и правна лица која непрописно одлажу отпадне и фекалне воде из производних погона, фарми и кланица, чиме узрокују загађење река, других текућих и стајаћих вода, па и изворишта пијаће воде. Многи привредни субјекти током производног процеса испуштају хазардне супстанце у воду, ваздух и земљиште, без предузимања прописаних заштитних мера.То је свакако један од најтежих облика еколошког криминала, којим се у опасност доводе живот и здравље људи, или се проузрокује уништење биљних и животињских ресурса, а често и комплетних еко-система.
Еколошки криминал је посебно опасан због свог регионалног и међународног карактера.Један од примера за то је константно загађење реке Лим (због неадекватног одлагања отпада), која протиче кроз Србију, Црну Гору и БиХ. Опасност од загађења постоји и код свих осталих површинских вода које протичу кроз нашу земљу.

• Незаконито управљање опасним отпадом сакупљање.транспорт, складиштење, третман, одлагање и кријумчарење опасног отпада без дозволе надлежног органа.
Најчешће се јавља у виду држања легалних и нелегалних отпада на којима се сакупљање, складиштење, третирање и одлагање опасноготпада обављајубез одговарајуће дозволе.То се нарочито односи на електрични и електронски отпад, отпадне делове аутомобила, прерађено моторно уље и акумулаторе. Није занемарљив ни транзит отпада из западних и централних земаља ЕУ преко Србије уземље Југоисточне Европе, у случајевима када га прати фалсификована документација о пореклу, врсти и количини.

• Криминал против биодиверзитета (незаконита сеча шума, незаконитлов и риболов, кријумчарење заштићених биљних и животињских врста и злостављање и убијање животиња).

Заштићене животињске врсте са CITES листе кријумчаре се коридором који пролази кроз Србију и који је један од најфреквентнијих у овом делу Европе.Углавном се кријумчаре заштићене врсте папагаја, а највише ових птица заплењено је на границама са Мађарском, Хрватском и Бугарском. Откривени су и случајеви кријумчарења заштићених врста гмизаваца, попут змија питона (pyton regius, boa constrictor и др.), гуштера и шумских корњача.

Незаконит лов у Србији има међународни карактер. Наиме, у лову на заштићене врсте птица у нашој земљи не учествују само домаћи држављани, већ и странци који у Србију долазе управо тим поводом. Уловљене птице се кријумчаре у Мађарску, Хрватску, Словенију и Италију. Осим ловачким оружјем, оне се често лове и помоћу замки (тзв. капана), као и помоћу забрањених електронских вабилица.

Посебан проблем и даље представљају шумске крађе, које узрокују велику материјалну штету, као и штету по животну средину. Оне су нарочито учестале дуж административне линије са АП КиМ, где их врше организоване групе са тог подручја.

Мотив за вршење кривичних дела еколошког криминала углавном је стицање противправне материјалне користи. Одређена кривична дела су у директној вези са кривичним делима из области привредног криминала, као и са корупцијом и прањем новца.