Дроге
Илегална производња, трговина и кријумчарење дроге у Србији представљају безбедносну претњу изузетно високог нивоа.
Овим веома динамичним обликом транснационалног криминала бави се највећи број регистрованих организованих криминалних група које су укључене и у набавку и дистрибуцију дроге на међународном плану.
Илегална производња и трговина дрогом и њено кријумчарење представљају велику опасност по безбедност и јавно здравље грађана. Спадају међу најуносније и најраспрострањеније облике организованог криминала и њима се бави највећи број идентификованих организованих криминалних група. Друштвена опасност овог облика криминала је изузетно висока, а пре свега у социјалном, медицинском и економском контексту. Осим тога, манифестује се кроз велику финансијску моћ учесника организованог нарко криминала, њихов коруптивни утицај, као и инфилтрацију незаконитог профита улегалне новчане токове.У спрези је са другим облицима организованог криминала, а његове последице се јављају и у виду кривичних дела са елементом насиља, која се врше ради стицања примата на криминалном тржишту и одређеној територији.
Конзументи наркотика представљају старосну, социјалну и образовно хетерогену популацију, која ради обезбеђења финансијских средстава за њихову набавку врши различита имовинска кривична дела. Подаци говоре да је у 2021. години више од 296 милиона људи у свету користило неку врсту дроге, што је пораст од 23% у односу на претходне деценије. С друге стране, број оних који пате од поремећаја изазваних њеном употребом скочио је на 39,5 милиона, што је пораст од 45% током последњих десет година. Претпоставка је да ће до 2030. године број конзумената наркотика у свету порасти за 11%.
За време пандемије ковида 19, уследтоталног прекида ваздушног саобраћаја и затварања државних граница за путнички саобраћај, једини модус кријумчарења дроге било је превожење теретним возилима уз транспорт легалног товара. Према Светском извештају о дрогама из 2021. године, након почетка пандемије ковида 19 тржиште наркотика се брзо регенерисало, а неки модели трговине су се и појачали такав је случај био са коришћењем поморских рута,„бесконтактном“ испоруком, обимнијом испоруком итд. Томе се може додати да су приметне измене и у погледу коришћења кријумчарских путева који су се традиционално користили искључиво за конкретне врсте дрога, док се сада све више користе за кријумчарење различитих врста дрога.
Према истом извештају, продаја дроге на dark web-y је са 80 милиона долара, колико је износила у периоду од 2011. до средине 2017. године, скочила на 315 милиона у периоду од средине 2017. до 2020. године.
Ратни сукоби уУкрајини нисуутицали на обим и токове кријумчарења дроге у Србији, а званични подаци о запленама који се односе на држављане Руске Федерације и Украјине говоре да је њихов удео у укупном броју учинилаца занемарљив.
Србија углавном представља транзитно подручје према западноевропском и источном криминалном тржишту, а у мањој мери и крајњу дестинацију. Производња је мање заступљена, имајући у виду да се односи само на одређене врсте психоактивних контролисаних супстанци (марихуана и синтетичке дроге), и то углавном за потребе локалног тржишта. Марихуана, кокаин, хероин и синтетичке дроге (укључујући и прекурсоре) најчешће су врсте дроге које су предмет деловања организованих криминалних група. Марихуана је и даље најзаступљенија дрога на илегалном тржишту, а последњих година суто и кокаин и синтетичке дроге. Одскора се бележи и пораст кријумчарења односно злоупотребе фармацеутских лекова у немедицинске сврхе.
У периоду од 2019. до 2022. године, у Србији је регистрован већи број заплена дроге, и то за скоро 50% више у односу на претходни четворогодишњи период. Заплењено је преко тридесет тона наркотика, у највећој мери марихуане (28,4 тона), затим хероина (385 килограма), амфетамина (437 килограма и скоро 186.000 комада), кокаина (102 килограма), екстазија (44 килограма и 438.900 комада) и осталих наркотика (378 килограма и 3.165.090 комада). Рекордне заплене регистроване су 2021. године, укупно 8,8 тона.
У истом периоду откривено је 42.251 кривично дело у вези са дрогом или 10.562 у просеку на годишњем нивоу. Због ових кривичних дела пријављен је 40.841 учинилац односно 10.210 у просеку.
Кокаин
Глобална и регионална природа проблема
Кокаин карактерише појачана потражња, коју уједно прати раст производње. Главни произвођач је Јужна Америка, одакле се кокаин кријумчари у Европу разним путевима, а већином преко морских лука у бродским контејнерима. Од 2020. до 2021. године узгој биљке коке порастао је за 35%, што је рекордно повећање почев од 2016. године, на шта је упозорила и Канцеларија УН за борбу против дроге и криминала . У свету је понуда кокаина значајно порасла, што условљава развој нових тржишта. Амерички континент, као и Западна и Централна Европа и даље су доминантна тржишта, али се употреба кокаина значајно повећава и у Африци, Азији и Југоисточној Европи. Присуство кокаина у ЕУ је у значајном порасту, уз до сада незабележен проценат чистоће.
Организоване криминалне групе са Балкана спадају у ред највећих кријумчара кокаина у свету. Удружују се на основу географског порекла, заједничке криминалне прошлости и одсуства језичке баријере. Према одређеним проценама одговорне су за чак 60% кокаина који уђе у Европу преко лука у Шпанији, Холандији, Белгији, Немачкој, Хрватској и др. Те групе организују његову набавку, пребацивање, прихват, даљи транспорт и продају у земљама Западне Европе. Одређене количине кокаина се кријумчаре у Бугарску и Турску, где се врши размена за хероин. Мање количине се задржавају на Балкану, а исто тако и у Србији.
Стање у Србији
Наркотржиште у Србији прати глобалну тенденцију повећаног присуства кокаина, о чему сведочи податак да је заплењена количина ове врсте дроге у Србији 2022. године била преко три пута већа него 2019. године. Кријумчарење кокаина у Србију углавном организују поменуте балканске организоване криминалне групе (међу којима су и оне из Србије), које се налазе на свим битним позицијама у ланцу међународног кријумчарења и трговине кокаином, како у јужноамеричким земљама порекла тако и у европским лукама и градовима. Њихова сарадња је уиграна и добро организована, али честе заплене великих количина кокаина, пресецање ланаца кријумчарења и у неким случајевима међусобна конкуренција неретко производе сукобе који резултирају убиствима у европским земљама и региону. Као и до сада, новац који се стиче продајом кокаина расподељује се тако што се трећина улаже у куповину нових количина, док се две трећине пласирају у легалне токове. Новац се и даље најчешће преноси на банковне рачуне offshore компанија, које га улажу у фирме које послују у земљама у региону, посебно у области грађевинарства, туризма, угоститељства и игара на срећу.
Кокаин се у Србију кријумчари из правца Западне Европе, Турске и Црне Горе.
Сав заплењени кокаин у Србији је у облику соли хидрохлорида. Заплене тзв. крек кокаина нису забележене у нашој земљи. Око 99% укупне масе кокаина заплењеног у последње две године има чистоћу већу од 20% . Судећи према узорцима, масени удео самог кокаина је висок у великим запленама, тако да су оне изузетно потентне, високе чистоће и углавном без додатих разблаживача. Заплењени узорци мање масе претежно садрже кокаин у проценту већем од 20%, а разблажени су најчешће парацетамолом, креатином, кофеином или лактозом. У току 2022. године, број неразблажених узорака кокаина био је већи него у претходном периоду.
Имајући у виду да висок ниво претње од кријумчарења и трговине кокаином у првом реду постоји на међународном плану, да би се касније пренео на појединачне земље, Министарство унутрашњих послова Републике Србије учествовало је у бројним заједничким оперативним акцијама са међународним организацијама и полицијама других земаља. Једна од тих је акција коју су извели припадници МУП-а Републике Србије у координацији са Europol-ом и Eurojust-ом, а у којој је у више градова у Србији ухапшено 13 припадника организоване криминалне групе састављене од више независних „ћелија“. Група се доводи у везу са запленом укупно седам тона кокаина 2020. године, од чега је око пет тона заплењено на Холандским Антилима, 1,2 тоне у Белгији и 743 кг у Холандији.
У Хонгконгу je y априлу 2019. године, на основу информација српске полиције заплењен 421 килограм кокаина, док су у мају исте године у оквиру паралелне истраге која се спроводила у Србији,Хрватској, Чешкој и Швајцарској заплењена 602 килограма кокаина.
У марту 2020. године, у сарадњи са полицијама Хрватске, Словеније, Холандије, Аустрије и Немачке, заплењено је девет килограма кокаина и др.
Током 2020. и 2021. године, у осам држава на два континента, спроведена је паралелна истрага са америчком DEA и полицијама Шпаније, Хрватске, Немачке, Словеније, БиХ и Колумбије, под покровитељством Europol-a. Резултат је била заплена 2,6 тона кокаина, 324 кг марихуане, 612.000 евра и ДР.
Почетком 2022. године, на основу података српске полиције, Национална криминалистичка агенција Велике Британије (NCA) зауставила је у својој земљи камион српских регистарских ознака, којим је управљао наш држављанин и пронашла двадесет килограма кокаина.
У Србији се издваја заплена осам килограма кокаина у новембру 2022. године у Београду. Кокаин је био прокријумчарен из Холандије.
Претпоставке о будућем развоју
► Због повећане потражње на криминалном тржишту, кријумчарење и трговина кокаином представљаће уносан вид деловања организованих криминалних група, што може довести до њихове међусобне борбе за превласт на тржишту кокаина.
► Чланови тзв. балканског картела и даље ће имати водећу улогу у кријумчарењу кокаина према европским земљама.
► Може се очекивати појава кокаина у специфичним облицима, који нису лако препознатљиви ни доступни за употребу, већ захтевају хемијску конверзију у илегалним лабораторијама.
Марихуана
Глобална и регионална природа проблема
Марихуана је традиционално најзаступљенија дрога на светском и европском илегалном тржишту наркотика.
По производњи марихуане у Западној Европи издвајају се Холандија, Швајцарска, Чешка и Словачка, а у Југоисточној Европи Албанија, Турска и Румунија.
Узгаја се на отвореном простору и у лабораторијским условима, а њену конзумацију прати повећање негативних последица на ментално и физичко здравље корисника, јер она данас садржи готово 50% ТХЦ-а више него пре двадесет година.
Према Светском извештају о дрогама за 2022. годину, глобалну потражњу је подстакла легализација канабиса у појединим земљама, која је повећала његову свакодневну употребу, пре свега међу млађом популацијом.
Стање у Србији
Марихуана је и даље најзаступљенија врста дроге на српском нарко тржишту, што потврђује податак да она чини преко 90% укупне количине заплењене дроге. Због чињенице да се производи и у нашој земљи, марихуана је далеко доступнија и јефтинија од осталих дрога, што је сврстава у дроге за којима је потражња константна.
Последњих година повећана је производња марихуане и у природним и у вештачким условима. Број откривених засада и лабораторија за њен узгој један је од показатеља повећане производње у природним условима и све већег ширења производње у лабораторијски контролисаним условима. У току 2021. године откривено је 114 спољашњих засада и 53 унутрашње лабораторије за узгој марихуане, да би се у 2022. години тај број повећао на 132 спољашња засада и 62 унутрашње лабораторије. На повећану производњу указују и пронађене стабљике различите висине и различитих стадијума зрелости, као и заплене марихуане у различитим етапама производње, што показује намеру илегалних произвођача да за потребе нарко тржишта поседују сталну и сигурну количину „робе“ током године.
Земљиште у Србији погодно је за узгој марихуане, а коришћење савремених техничких средстава олакшало је не само организацију овог процеса, већ и сам поступак производње и повећање приноса, а самим тим и повећање профита.
Када је реч о производњи марихуане у вештачким условима, повећану производњу прате све већа улагања, почев од опремања лабораторија и побољшања услова у њима, до куповине висококвалитетне опреме која се користи и у легалној пољопривредној производњи. Лабораторије се смештају у изнајмљене куће у приградским насељима и слабо насељеним местима или у објекте који се адаптирају за ову намену. Тако произведена марихуана смањује ризик који носи њен транспорт са других подручја, па је самим тим цена на нарко тржишту нижа. Изузетак је генетски модификована марихуана, тзв. сканк, чија је цена већа. Марихуана произведена у овим лабораторијама делом се дистрибуира у земљи, а делом се илегалним каналима транспортује у западноевропске земље.
Поред наведеног, марихуана се кријумчари из Албаније, као највећег произвођача у региону, у правцу Северне Македоније, Грчке и Црне Горе. Допрема се и на подручје АП КиМ, а одатле у централну Србију. Део кријумчарене марихуане остаје на илегалном тржишту у централној Србији, а део се кријумчари у земље ЕУ. Поред тога, она се централнобалканском рутом кријумчари и у супротном смеру у већим количинама се пребацује у Турску ради продаје и замене за хероин.
Када је реч о „сканку“, организоване криминалне групе из Србије учествују у његовој производњи, која се одвија у илегалним лабораторијама у западноевропским земљама, а највише у Аустрији, Чешкој и Шпанији. Ради повећања приноса и добијања што квалитетнијих својстава ове врсте модификоване марихуане, ОКГ користе различите технолошке иновације.
У периоду од 2019. до 2022. године, у просеку је заплењена око 7,1 тона марихуане годишње. У скоро 80% масе у свим запленама марихуане у овом периоду радило се о великим запленама (маса појединачног узорка у заплени већа је или једнака количини од једног килограма). Сви узорци марихуане у великим запленама су изузетно потентни јер садрже психоактивни ТХЦ у масеном уделу знатно већем од 0,3%. Заплењени узорци мање масе, који припадају категорији малих заплена, у већини случајева такође садрже ТХЦ у проценту већем од 0,3. У скоријем периоду примећена је појава канабиса са мањим садржајем ТХЦ од 0,3%, али са додатим новим психоактивним супстанцама из групе синтетичких канабиноида.
Највећи засад марихуане откривен је крајем 2019. године, у општини Стара Пазова. Када је заплењено 37.169 биљака марихуане укупне тежине око 1.776 кг.
У централном делу Србије, 2021. године, откривена су два засада са 917 кг и 750 кг канабиса, а у мају 2022. године импровизована лабораторија за узгој марихуане са 500 биљака канабиса.
У три заплене 2019. године, на граничном прелазу Градина према Бугарској, одузете суукупно 2,4тоне марихуане набављене на подручјуАП КиМ, а у марту 2020. године, на граничном прелазу Ватин према Румунији, заплењена су 782 килограма марихуане, укупне вредности од око 1,5 милиона евра.
Средином 2021. године, у сарадњи са шпанском полицијом, ухапшени су чланови ОКГ која се бавила производњом марихуане у Шпанији и продајом у земљама ЕУ. У Шпанији је ухапшено 31 лице, откривено 15 илегалних лабораторија и заплењено 858 кг и 14.329 стабљика марихуане. У Србији суухапшена четири лица и одузета већа количина илегално стеченог новца и др.
Крајем 2022. године, у сарадњи са шпанском полицијом, ухапшени су чланови ОКГ која се у Србији и Шпанији бавила производњом марихуане у лабораторијским условима. У Шпанији је ухапшено 19 лица и откривено шест илегалних лабораторија, а у Београду је пронађена велика количина новца који је био предмет прања.
Претпоставке о будућем развоју
► Како су технике узгајања канабиса у лабораторијама еволуирале у готово свим земљама Европе, такав тренд се очекује и у нашој земљи па је претпоставка да ће се наставити са улагањем у производњу марихуане у вештачким условима, опремањем лабораторија софистицираном опремом и побољшањем услова узгоја у вештачким условима. Кључни разлог је велика зарада имајући у виду да унутрашњи узгој канабиса може имати три до четири приноса у току године.
► „Балканска рута“ ће и даље бити актуелна за кријумчарење марихуане у оба смера.
► Може се очекивати интензивнија појава канабиса са нижим садржајем ТХЦ од 0,3% која ће садржати различите нове психоактивне супстанце. Могући је и интензивније појављивање прехрамбених производа који садрже ТХЦ.
► Додатно се може појавити конверзија различитих природних канабиноида у синтетичке канабиноиде у илегалним условима и њихово наношење на канабис са садржајем ТХЦ нижим од 0,3%.
Хероин
Глобална и регионална природа проблема
Пут хероина креће из Авганистана, преко Ирана и Турске, и највећим делом иде преко Балкана, односно тзв. балканском рутом, која је и даље главни кријумчарски пут до земаља Западне и Централне Европе.
Према проценама UNODC, годишње се око 60-65 тона хероина прокријумчари из Турске преко земаља Југоисточне Европе, односно преко Бугарске и у мањој мери преко Грчке.
Претпоставка је да се веће пошиљке хероина складиште у региону и преусмеравају у Мађарску, као и преко Северне Македоније и подручја АП КиМ у Албанију, а одатле у Италију или преко Црне Горе у БиХ и потом у Хрватску.
Стање у Србији
Хероин који долази у Србију углавном потиче из Авганистана и најчешће се набавља из Црне Горе, Албаније и Бугарске. Мања количина се задржава у Србији, док је већи део намењен европском нарко тржишту. На подручје централне Србије долази и из правца АП КиМ.
У Србију се хероин кријумчари копненим путем, најчешће преко граничних прелаза, скривен у специјално израђеним бункерима у аутобусима и путничким и теретним возилима. Веће количине кријумчаре се камионима који превозе легалну робу.
За организоване криминалне групе које се доминантно баве кријумчарењем хероина карактеристичне су строга унутрашња дисциплина, спремност на употребу насиља, као и родбинска повезаност. Једну од најорганизованијих, најјачих и највећих организованих структура, која држи високо место у светској хијерархији кријумчарских ланаца дроге, представљају албанске ОКГ састављене од Албанаца из Србије (из АП КиМ и општина Бујановац и Прешево) и Албаније. Развоју албанских ОКГ на нашим просторима допринела је чињеница да кроз Србију пролази већ поменута рута за кријумчарење хероина, познатија као „балкански пут“, која води према западноевропским земљама. Групе из АП КиМ повезане су и са појединим терористичким и екстремистичким активностима, које се у знатној мери финансирају кријумчарењем дрога. Надлежни српски органи немају могућност спровођења истрага у АП КиМ, тако да је откривање и идентификовање чланова ових ОКГ отежано. Албанске групе и групе из централне Србије сарађују тако што њихови продавци и курири набављају хероин у АП КиМ. Главни центри у које се дистрибуира хероин су Београд, Ниш и Нови Пазар.
Актуелна кретања указују на смањено кријумчарење и трговину хероином, о чему говоре количине заплењеног хероина у последње четири године, 2022. године оне су биле скоро три пута мање него 2019. године. Разлог за то лежи у чињеници да се ОКГ које на транснационалном нивоу контролишу ову криминалну активност све чешће опредељују за кријумчарење хероина поморским рутама, претежно из турских лука, директно у луке и улазне тачке у земљама ЕУ, заобилазећи Србију. Такође, кријумчари се све више одлучују да хероин који је преко Албаније транспортован на подручје АП КиМ сада поморским рутама кријумчаре у правцу Италије и западноевропских лука.
Сав заплењени хероин је у облику базе. Заплене хероина у облику соли хидрохлорида врло су ретке. Узорци хероина у великим запленама указују на изузетну потентност, високу чистоћу, али са често додатим разблаживачима као што су кофеин и парацетамол. Заплењени узорци мањих маса су ниже чистоће и веома разблажени идентичним разблаживачима као и у великим запленама.
У београдском насељу Младеновац 2019. године заплењено је 77 кг хероина високе чистоће, који је набављен у Турској.
У сарадњи са полицијама Северне Македоније и Аустрије, 2019. године заплењено је око 17 кг хероина и 5 кг кокаина, чиме је разбијена ОКГ која се дуже време бавила кријумчарењем великих количина ових дрога „балканским путем“.
У фебруару 2020. године у Немачкој је на основу информације полиције Србије заплењено 12 кг хероина.
Почетком 2021. године, у оквиру паралелне истраге са Бугарском и у сарадњи са DEA, заплењена су укупно 22 кг хероина (20 кг у Бугарској и 2 кг у Србији).
Претпоставке о будућем развоју
► Имајући у виду да је последњих година смањен обим кријумчарења хероина преко Србије, претпоставка је да ће се та тенденција наставити и у наредном периоду.
► Као последица смањеног обима кријумчарења хероина, могућа је појава алтернативних облика опиода у виду синтетичких аналога фентанила. Та тенденција је већ препозната у Североисточној Европи. Након препознавања ових опасности треба предвидети све ризике од појаве тих супстанци и сходно томе повећати мере предострожности у третману психоактивних супстанци на „терену“и у форензичким лабораторијама.
Синтетичке и нове психоактивне супстанце
Глобална и регионална природа проблема
Илегално тржиште синтетичких дрога карактеришу непрестане иновације у погледу производних начина и супстанци, као и већа финансијска улагања у њихову производњу. Производња тих дрога се највећим делом одвија у земљама Европске уније, а дистрибуција се врши глобално. Према подацима из Извештаја Европског центра за праћење дрога и зависности од дрога за 2022. годину, у Европској унији је производња најчешћих синтетичких дрога (амфетамина и метамфетамина) стабилна, уз тенденцију раста последњих година. Доступност амфетамина је велика, такође са тенденцијом раста, а и присутност метамфетамина на илегалном тржишту показује знакове пораста. Лабораторије за производњу синтетичких дрога технички су све савременије, функционалније и већих капацитета, тако да се раст производње може очекивати и у наредном периоду. На Западном Балкану, на којем су од синтетичких дрога најзаступљенији амфетамин, метамфетамин и екстази, синтетичке дроге се све чешће и производе . Разлог за то је чињеница да је њихова производња једноставна, јефтина и брза, што је и иначе радикално трансформисало бројна нарко тржишта.
Стање у Србији
У Србији су последњих година синтетичке дроге све заступљеније, а акценат је на амфетамину („спид“). Број њихових корисника у сталном је порасту, првенствено због доступности и ниске цене. Конзументи су млађе генерације, при чему се старосна граница спушта. Синтетичке дроге улазе на илегално тржиште углавном из Западне Европе, посебно из Холандије и Немачке, а делом и из Бугарске. Присутно је више врста синтетичких дрога и оне се појављују у свим срединама и у свим друштвеним слојевима.
Поред велике заступљености, проблем у борби против синтетичких дрога јесте и њихова хемијска разноврсност, јер се малом променом хемијске структуре добија нова психоактивна супстанца. Такве супстанце су се у Србији до сада појављивале спорадично у количинама које нису забрињавајуће. Појава нових или модификованих психоактивних супстанци захтева сталну едукацију, унапређење и усавршавање метода рада надлежних органа имајући у виду да је њихово откривање често отежано конвенционалним методама рада.
Појава већих количина амфетамина узрокована је новим начином његове производње у последњих неколико година, добија се једноставном кристализацијом из амфетаминског уља, које се много лакше кријумчари. Кристализација амфетамина у приручним лабораторијама (у кућним условима) довела је до смањења његове цене у набавци. Бележи се и пораст заплена амфетаминског уља, што указује на то да се последња фаза производње амфетамина обавља у Србији. У 2021. и 2022. години, заплењено је укупно 378.886 милилитара амфетаминског уља. Нов начин производње довео је до смањења броја лабораторија за производњу синтетичких дрога, јер се нелегални профит сада лакше остварује, у процесу за који није потребно ангажовати хемичара, набављати прекурсоре и лабораторијску опрему, често мењати локацију, физички обезбеђивати итд.
Највећа количина заплењеног амфетамина припада категорији средњих маса (маса појединачног узорка већа од десет грама и мања од једног килограма). Чистоћа амфетаминских узорака варира, и ту не постоји правилност. Када је реч о МДМА, током 2021. и 2022. године више од 90% заплењене масе било је у облику таблета и припадало великим запленама (маса појединачног узорка у заплени већа или једнака 1 кг / 1000 таблета). У узорцима кристалног облика МДМА је чист, док се у таблете додају различити разблаживачи и пуниоци (најчешће микрокристална целулоза или лактоза). Генерално, у последње две године посматраног периода преко 93% укупне масе заплењеног МДМА има чистоћу већу од 40%.
У августу 2021. године, на подручју Београда и Крагујевца, пронађено је и одузето 119 килограма МДМА.
У марту 2022. године, у Београду су заплењена 11.962 грама синтетичког канабиноида 5-fluoro-MDMB-PICA/5F-MDMBPINACA, што је синтетичка замена за хашиш.
На ГП Градицаје у току 2021. године, заплењено 75.435 таблета МДМА7108.827 таблета амфетамина и скоро пет килограма кокаина.
Претпоставке о будућем развоју
► Синтетичке дроге и нове психоактивне супстанце представљаће и даље велику опасност по здравље младих, посебно у старосној доби од 18 до 35 година. Важну улогу у њиховој доступности имаће, као и до сада, ниска цена и једноставна производња.
► Додатна опасност коју носи производња синтетичких дрога јесте генерисање значајне количине хемијског отпада, који илегални произвођачи одлажу на јавним местима угрожавајући животну средину што ће бити случај и у наредном периоду.
Прекурсори и претпрекурсори
Организоване криминалне групе из Србије укључене су у набавку и дистрибуцију прекурсора, а у периоду од 2019. до 2022. године заплењено је највише псеудоефедрина, бензил-хлорида и сумпорне киселине.
По стављању одређеног прекурсора под домаћу и међународну контролу, криминалне структуре настоје да пронађу нове начине производње, односно нове прекурсоре који нису под контролом надлежних органа. Поред прекурсора, групе производе и кријумчаре и претпрекурсоре хемијске супстанце из којих се једноставним хемијским реакцијама добијају прекурсори, који се даље употребљавају у производњи психоактивних контролисаних супстанци. Стављање одређеног прекурсора под контролу има за последицу драстичан пад његове заплењене количине, док се количина заплењених алтернативних прекурсора односно претпрекурсора значајно повећава.
Претпоставке о будућем развоју
Злоупотреба лекова
Последњих година се бележи нагли пораст злоупотребе фармацеутских лекова у немедицинске сврхе, а највише лекова за смирење и против несанице, лекова против болова и др. Предмет таквих заплена најчешће су били: ксалол, диазепам, ксанакс, тамол-xx, бенседин, ривотрил, лоразепам, зопицлон, санвал, белбиен и други лекови у облику таблета или капсула.
Појединци и криминалне групе у Србији набављају лекове који се налазе на Списку психоактивних контролисаних супстанци и возилима их кријумчаре преко Мађарске и Хрватске у земље Европске уније, где је њихова цена вишеструко већа, а контроле издавања строже.
Већина кријумчарених лекова је домаће производње, из фабрика „Галеника“ и „Хемофарм“, али ту су и лекови страних фармацеутских компанија са представништвима у Србији. Део лекова допрема се са подручја АП КиМ.
На граничном прелазу Хоргош према Мађарској, 2020. године, у камиону који се кретао у Шведску и Норвешку, пронађене су 99.862 таблете лека ксалол и 18.890 таблета лека ривотрил.
Претпоставке о будућем развоју
► Услед већих разлика у цени и строже контроле издавања лекова из одређене групе, нарочито у земљама ЕУ, наставиће се са кријумчарењем фармацеутских лекова, односно са њиховом злоупотребом у немедицинске сврхе, што ствара велики ризик по јавно здравље.