Организоване криминалне групе
У Србији је регистровано деловање дванаест организованих криминалних група.
Највећи број њих је релативно чврсте структуре и има јасно хијерархијско устројство. Њихово деловање је динамично и оне се брзо прилагођавају свим условима, а имају и значајну финансијску моћ. Спремне су на сарадњу са сличним групама на регионалном и ширем међународном плану, као и на примену насиља.
У Србији je регистровано деловање дванаест организованих криминалних група (ОКГ), које у просеку имају по осам кључних чланова. Структура највећегброја тих група остала је релативно чврста, са јасним хијерархијским устројством и поделом улога на вођу и кључне, специјализоване и нижерангиране припаднике. Правила хијерархије и унутрашње дисциплине чврсто су постављена.а у појединим групама се спроводе претњом и применом силе. Поједине вође су чврсто повезане са кључним члановима, како родбинским и пријатељским везама тако и заједничком криминалном прошлошћу,али и етничком припадношћу. За ниже позиције се ангажују млађа лица, најчешће без криминалне прошлости и лошијег социоекономског статуса, која се у случајевима процесуирања брзо замењују новима.
Групе високогнивоа организованости које суактивне и на међународном нивоу, карактерише мрежа истурених огранака и сарадника у иностранству (у Европи, али и на другим континентима), која им омогућава ефикаснију координацију и логистичку подршку.
Сарадници су стационирани на свим местима која су значајна за криминалну активност групе, а повремено се ангажују и специјалисти (финансијски, хемијски и информатички стручњаци, стручњаци за механичке преправке возила, за израду фалсификованих докумената и др.). Један од активних модела јесте деловање по принципу високоорганизоване мреже састављене од више независнихћелија са подручја Балкана.односно из Србије, Црне Горе, Хрватске, БиХ и Словеније, са јасно подељеним улогама и унапред припремљеним задацима уланцу криминалне активности.
Криминалне активности
Седам организованих криминалних група бави се кријумчарењем и трговином наркотицима, а четири од њих су оријентисане искључиво на ову област криминала. Трећина свих регистрованих група је поликриминална бави се и другим криминалним активностима осим примарне.Три четвртине група делује и у Србији и у иностранству.
Поред кријумчарења и трговине наркотицима, регистроване ОКГ се баве и кријумчарењем ватреног оружја, кријумчарењем возила, имовинским криминалом, трговином људима (у циљу просјачења и радне и сексуалне експлоатације), кријумчарењем миграната, фалсификовањем исправа, прањем новца итд.
Флексибилност и могућност прилагођавања криминалном тржишту
Кључна карактеристика ОКГ је њихова способност да се брзо прилагоде свим променама у средини у којој делују, што доводи до модификовања устаљеног modusa operandi Спремност на усклађивање са захтевима криминалног тржишта била је нарочито изражена за време пандемије ковида 19, када је дошло до промене кријумчарских рута и територије деловања, при чему су криминалне активности преоријентисане на иностранство.
Способност окретања новим областима деловања и прилагођавања новонасталим захтевима криминалног тржишта посебно исказују групе средњег нивоа организованости. Већина њих је поликриминална поред примарне криминалне делатности, оне се ad hoc баве и другим облицима криминала ради стицања већег профита. Очигледан пример су групе које се примарно баве кријумчарењем наркотика, али своје канале користе и за пребацивање миграната, оружја, експлозивних средстава, акцизне робе итд.
Коришћење лажних докумената
Ради регулисања боравка, лакшег кретања и вршења кривичних дела у иностранству, али и ради скривања и избегавања кривичне одговорности, чланови организованих криминалних група званично мењају идентитет, некада и у више наврата, или користе лажна идентификациона документа. Постоје групе које се баве израдом фалсификованих докумената Републике Србије и неколико европских земаља (личне карте, путне исправе, возачке дозволе, боравишне дозволе и сл.). Оне та документа продају за различите новчане износе, који зависе од тога да ли се уз њих ствара и лажни идентитет, као и од врсте документа, степена заштите и квалитета фалсификата.
И поред различитих заштитних елемената на личним документима, чланови ОКГ набављају оригинална биометријска документа, углавном земаља у региону. Они најчешће, за одговарајућу новчану надокнаду, ангажују стручна лица или ОКГ које се баве искључиво набавком фалсификованих докумената за потребе других ОКГ. Такве групе пре свега коруптивним радњама прибављају податке о преминулим и расељеним лицима, или лицима која никада нису подносила захтев за издавање личних докумената и тако долазе до документације коју касније прилажу ради добијања оригиналних биометријских докумената на име лица којима су украли идентитет.
Повезаност са другим ОКГ
Организоване криминалне групе које делују у Србији, али и у иностранству, блиско су повезане са сличним групама које делују у земљи и региону, првенствено ради остваривања заједничких циљева, стицања и прикривања нелегалног профита и његовог убацивања у легалне токове. Посебно су повезане групе са Западног Балкана, због заједничке криминалне прошлости, пријатељских и родбинских веза и одсуства језичке баријере. Њихова сарадња се одвија и на трајнијој и на ad hoc основи. ОКГчесто користе и услуге других ОКГ, специјализованих за одређене видове криминала, тако што ихангажујуза израду фалсификованих докумената, прање новца и др.
Групе са мањим бројем чланова најчешће делују на локалном или регионалном нивоу. Сарађујуса високоорганизованим ОКГ или суактивни део њихових мрежа којима пружају своје „услуге“, при чему у исто време могу „радити“ и за рачун других група. Чланови из редова ових ОКГ користе се за извршење конкретних задатака (ликвидација, преношење, складиштење и дистрибуција наркотика и др.).
Криминалне групе вишегстепена организованости које делују на међународном нивоу укључене су у сложеније транснационалне криминалне активности, у оквиру којих уско сарађују са међународним ОКГ у криминалним и логистичким операцијама.Та сарадња је дугорочна и не успоставља се само ради једне криминалне активности.
Примена насиља
Највећу спремност за примену насиља исказују ОКГ које се примарно баве производњом, трговином, кријумчарењем и дистрибуцијом наркотика, и то из најмање два разлога. Први је увек присутна опасност од обрачуна са конкурентским групама у борби за примат на илегалном тржишту наркотика или на територији деловања, а други је чињеница да се, због бескрупулозне оријентисаности ка стицању нелегалног профита, ове групе паралелно са кријумчарењем и трговином наркотицима баве и другим криминалним активностима са елементима насиља, пре свега убиствима, уценама, отмицама, изнудама и разбојништвима, као и фалсификовањем докумената, прањем новца и корупцијом, као пратећим елементима организоване криминалне делатности. Искуства показују да до насиља долази и након већих заплена наркотика и хапшења.
Неретко се дешава да се за ликвидације користелица млађе животне доби која нисучланови ОКГ и најчешће субез криминалне прошлости. За то им се нуди брза и сигурна зарада од по неколико десетина хиљада евра, која се исплаћује углавном из два дела, пре и након извршења. Забележени су случајеви у којима су млађа и неискусна лица, давањем новца на камату, довођена у завистан положај, а потом им је нуђено да изврше ликвидацију како би им се отписао дуг. Ангажују се и искусна лица из земаља у окружењу која се баве искључиво ликвидацијама, а којима ОКГ обезбеђују сву неопходну логистичку подршку. У последњих пар година, организовање ликвидације супарничких чланова или вођа ОКГ пресељено је у иностранство, где се лица која су мета ликвидације скривају или привремено бораве.
Ради успостављања чврсте хијерархије и заштите саме ОКГ, али и присиљавања на послушност, сарадњу и лојалност групи, или услед одбијања извршења наређења, ОКГ примењују психичко и физичко насиље над појединим члановима.У случају неиспуњавања задатака који су им поверени може доћи до ликвидације, телесног повређивања или наношења материјалне штете члановима групе, сарадницима или њиховим породицама. У застрашивању, претњама и физичком насиљу значајну улогу имају најлојалнији припадници ОКГ, који су неретко у ранијем периоду били регистровани као бескрупулозни извршиоци најтежих насилничких кривичних дела.
Примена контрамера
За већину ОКГ које делују у Србији карактеристична је чврста хијерархијски устројена пирамидална структура и изражен је средњи ниво заштите вође и висок ниво унутрашње дисциплине. Фактор који додатно утиче на чвршћу заштиту вође јесте његова повезаност са припадницима пријатељским, родбинским и кумовским везама, географским пореклом, заједничком криминалном прошлошћу, континуираном финансијском добити проистеклом из криминалних активности итд. Чињеница да ни након процесуирања поједини чланова ОКГ нису указали на организатора и остале припаднике групе, сведочи о њиховој лојалности и спремности да заштите групу и њене криминалне активности.
Енкрипција је постала стандардна безбедносна процедура за многе комуникацијске канале, укључујући и апликације за размену порука. Она обезбеђује приватност, поверљивост и интегритет и заштиту података. Истовремено, криптовани канали и платформе друштвених мрежа, укључујући и затворене online групе и сервисе, све чешће сусредство комуникације међу члановима ОКГ, који тако избегавају евентуалне мере надзора и одржавају комуникацију утајности.
Још једна од честих контрамера припадника ОКГ, а у сврху заштите од гоњења, јесу коруптивне радње усмерене према појединим службеницима државних органа.
Примена контрамера
Финансијска моћ и токови новца
Већи део организованих криминалних група поседује значајну финансијску моћ они поседују велике износе новца на легалном и илегалном финансијском тржишту, велике површине земљишта и различиту покретну и непокретну имовину. За прикривање имовине користе се пребацивањем власништва на трећа лица или сроднике, а ради лакшег обављања криминалне делатности инфилтрирају се у легалне пословне структуре, па чак и формирају правна лица.
Део незаконито стеченог новца организоване криминалне групе користе за проширење својих делатности, што је посебно изражено у производњи, трговини и кријумчарењу дрога, као најпрофитабилнијој области организованог криминала.Други део се пласира улегалне финансијске токове самостално или уз помоћ организованих група „професионалних перача“ новца и тиме се појединачна криминална делатност заокружује. Увећање финансијске моћи омогућава виши ниво организованости, ширење криминалних активности и заузимање боље позиције на криминалном тржишту, уз већу могућност коруптивног утицаја.
Због доступности и анонимности коришћења, криптовалуте постају средство плаћања у оквиру различитих криминалних трансакција. Незаконита добитсе може остварити у облику виртуелних валута или као дигитално конвертована, што води новим техникама прања новца.
Коруптивни утицај
Већина организованих криминалних група повремено користи коруптивне радње, а мањи број њих корупцију примењује као кључну методу у свом деловању. To чине веће и организованије групе и може се констатовати да је коруптивни утицај удиректној сразмери са нивоом организованости криминалне групе. Корупција као начин заштите и унапређења „криминалних интереса“ захтева већа материјална средства. Искуства показујуда ОКГ корупцијом најчешће обезбеђују коришћење легитимних пословних структура ради додатногувећања профита, прикривање вршења кривичних дела, повољнију позицију на криминалном тржишту (па чак и монопол у појединим сегментима), заштиту од кривичног гоњења итд. Стога се коруптивни утицај може посматрати не само као „везивно ткиво“, већ и као фактор који може значајно погодовати појединим облицима организованог криминала, па и развијању нових.
Повезаност организованог криминала и тероризма
Због измењених глобалних и других околности природа терористичких претњи и деловања вишеструко је промењена, што укључује и повезивање терористичких група и организација са организованим криминалом, нарочито у функцији финансирања тероризма.
Србија се сусреће са специфичним ризиком од тероризма у виду опасности од инфилтрације терориста у условима прилива ирегуларних миграната, који углавном долазе из ратом захваћених земаља, повећавајући могућност да своје радикалне циљеве спроведу у дело не само у државама дестинације, већ и у државама транзита. Посебно отежавајућу околност представља чињеница да ирегуларни мигранти углавном не поседују меродавна идентификациона документа, већ углавном лажна, или их уопште не поседују, те је тешко утврдити њихов прави идентитет. Препреку за идентификовање потенцијалних терориста међу њима представља и то што углавном потичу из држава захваћеним ратом или оружаним сукобом, због чега је тешко обавити адекватну и брзу проверу њиховог идентитета.
Организоване криминалне групе које се баве израдом фалсификованих докумената (путне и личне исправе) могу се довести у везу са припадницима терористичких група и организација. Они за одговарајућу материјалну надокнаду могу тим лицима обезбедити фалсификована документа, која ови могу искористити да се домогну неке од трећих земаља.
Међу присталицама радикалних верских покрета у Србији налазе се и они који су тесно повезани са организованим криминалом и који управо криминалним активностима финансирају изградњу верских објеката, прибављају донације за верске објекте и обреде и финансирају друге активности усмерене ка ширењу радикалних идеологија.
Поједини носиоци етно-сепаратистичког деловања у Србији потичу из бивших терористичких организација које суделовале на подручју АП КиМ и југа централне Србије. Они истовремено представљају носиоце (или суутесној вези са носиоцима) организованог криминала на подручју АП КиМ и то у областима кријумчарења и трговине дрогом, организоване проституције, трговине људима, кријумчарења људи, кријумчарења и трговине оружјем, муницијом и експлозивним средствима, кријумчарења акцизне робе, изнуда итд.