Криминал у вези са културним добрима заузима високо место по глобалној заступљености, према проценама InterpoLa и налази се одмах иза трговине дрогом и оружјем због чега мутреба посветити одговарајућу пажњу.

Културна добра су творевине материјалне и духовне културе од општег интереса, које су предмет посебне заштите. Криминал у вези са културним добрима је карактеристичан по начину испољавања, као и по последицама, јер културна добра немају искључиво материјалну вредност, већ се због значаја за заједницу која их баштини сматрају непроцењивим. Она су уникатна или ретка и не могу се надокнадити нити обновити.

Продајна вредност незаконито прибављених културних добара на црном тржишту зависи од више фактора: отежаности стручне процене и утврђивања оригиналности, степена образованости купца, периода из којег потичу и територије са које потичу, изложености ризику од откривања у даљој продаји или откупу (уколико нису украдена за личну колекцију), итд.

И у овој области криминала користе се предности савремених технологија, па се у неким случајевима продаја обавља путемдруштвенихмрежа и интернета.Сдругестране.заштита културних добара изискује одређена финансијска улагања; то се првенствено односи на техничко обезбеђење музеја, галерија и других објеката у којима се чувају. Међутим, искуства из савремених земаља показују да техничка решења нису потпуна гаранција, јер су извршиоци често изузетно вешти, па су опасности изложена чак и високозаштићена културна добра. Потешкоће постоје и код откривања модуса ових кривичних дела, као и код њиховог доказивања, које изискује ангажовање стручњака из различитих области (историје уметности, археологије, архивистике, итд.), као и адекватну обученост полицијских и царинских службеника за препознавање таквих случајева. To је неретко од пресудног значаја за правовремено спречавање ових кривичних дела и откривање ширих околности њиховог настанка.

Извршиоци могу бити појединци, ad hoc формиране групе, као и групе различитог нивоа организованости којима је то основна криминална делатност. Организовани криминал у вези са културним добрима има јасан међународни карактер и подразумева ланац специјализованих улога непосредних извршилаца, кријумчара, препродаваца, фалсификатора, али и стручњака различитог профила. Углавном је мотивисан стицањем финансијске користи, жељом да се поседују одређени предмети културне односно уметничке вредности или финансирањем других криминалних делатности.

У Србији су, збогњеногбогатогкултурногнаслеђа, присутни различити начини испољавања криминала у вези са културним добрима. Један од константно присутних модуса је крађа уметничких слика, које представљају културно добро и покушаји њихове продаје или изношења из земље.

Последњих година било је и илегалних ископавања на археолошким налазиштима (уз њихово делимично уништавање).Томе је допринела потражња на црном тржишту, која и иначе представља основни подстицај за криминал у вези са културним добрима. Извршиоци су обично неискусни и нестручни појединци, који не умеју да процене тачну вредност ископина, па их продају испод вредности или суто групе које имајутачно одређен циљ и у којима се могу наћи и стручна лица. Присутне су и групе које врше ископавања на различитим подручјима Србије, а археолошке предмете кријумчаре ради трговине на илегалним тржиштима у појединим европским земљама. Продаја се уговара и путем интернета, у склопу затворених група. Поред илегалних ископавања.археолошки артефакти могубити предмет крађе из установа културе и од приватних власника.