Имовински криминал
Имовинска кривична дела чине скоро половину (46%) класичног криминала.
Разбојништво је најтеже имовинско кривично дело са елементом насиља и његово извршење је у смањењу. Крађа возила је такође у опадању, али захтева опрез, јер спада у организоване криминалне делатности које грађанима наносе високу материјалну штету, а доносе значајан профит.
Имовински криминал, који је присутан у свим друштвима, без обзира на степен економског и социјалног развоја, најнепосредније угрожава материјалну сигурност грађана и правних субјеката и у знатној мери утиче на опште стање јавне безбедности. Изражена друштвена опасност овог облика криминала проистиче првенствено из његове учесталости и велике материјалне штете коју производи. Економски, социјални и безбедносни фактори имају преовлађујући утицај на вршење имовинских деликата.
Имовинска кривична дела чине скоро половину или тачније 46% класичног криминала. У периоду од 2019. до 2022. године, у просеку је годишње извршено око 32.000 имовинских кривичних дела. Најтежа имовинска кривична дела са елементом насиља чине око 3% од њиховог укупног броја.
Разбојништво
Разбојништво као кривично дело са елементом насиља представља једно од најтежих кривичних дела имовинског криминала. Тренд кретања кривичног дела разбојништва у наведеном периоду је у константном паду и то за преко 40% у 2022. години у односу на 2019. годину. Извршиоци разбојништава су најчешће старости од 21 до 30 година, а потом од 31 до 40 година. Једним делом се ради о наркоманима и лицима без сталног запослења. У мањем броју су извршиоци била малолетна лица. Учиниоци женског пола чине око 5% од укупног броја. Овим кривичним делом оштећено је 2.711 лица међу којима је 1.299 лица женског пола.
Број разбојништава је пропорционалан густини насељености и бројности објеката који су мета напада. Највећи број разбојништава се врши у продајним објектима, на улици и у стамбеним објектима. Разбојништва у објектима који послују готовим новцем, нарочито у банкама, поштама, мењачницама, кладионицама и коцкарницама, али и продајним објектима у већим градским центрима, резултат су управо веће концентрације тих објеката на релативно малом простору. Додатна „погодност“ је то што се у њима и поред коришћења платних картица, налази већа количина новца у дневном оптицају него у другим објектима.
На тренд смањења разбојништава утицала је примена сигурносних уређаја и техничких средстава за заштиту објеката (специјална врата и браве, непробојна блиндирана стакла, алармни уређаји, електронске тастер браве, метал детектори, касе и сефови, дупла улазна врата, кофери за новац итд). Такође, треба додати и већу употребу система „паметних“ видео надзора који у значајној мери доприносе ефикасном расветљавању ових кривичних дела и бољој превенцији. За транспорт већих количина новца користе се блиндирана специјална возила која поседују електронске и механичке системе заштите (видео, аудио и GPS праћење из командног центра, специјализоване касе и др.), који у знатној мери пренос новца чине сигурнијим. Из поменутих разлога, на мети разбојништава углавном остају објекти у којима средства техничког обезбеђења не постоје или нису у функцији.
Крађа возила
На територији Републике Србије, у периоду од 2019. до 2022. године, проблематика крађе возила је значајно умањена. Забележена је тенденција константног пада броја возила која су предмет одузимања, што потврђује и број возила који је у 2022. години мањи за 21,5% у односу на 2019. годину.
Међу краденим возилима доминирају и даље путничка 79%, с тим што се број ових возила из године у годину смањује. У далеко мањој мери је присутна крађа теретних возила 7,7% и мотоцикала 2,9%. Највише одузетих возила је из програма Volkswagen 30% (један од фактора је стална потражња за њиховим деловима), као и возила из програма Audi, Renault и Opel.
Порекло крадених возила води из Данске, Шведске, Француске, Немачке, Аустрије, Чешке и Италије. Крадена возила транзитирају преко Словеније, Хрватске, Србије, Румуније, Црне Горе, БиХ, Бугарске, Пољске, Словачке и Мађарске. Након фалсификовања документације и идентификационих ознака одређен број возила остаје на територији Србије, део се враћа у земље ЕУ, а део се транспортује у правцу БиХ, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и Турске. Одређени број украдених возила завршава на подручју АП КиМ. Возила која се украду на територији Србије кријумчаре се у правцу европских земаља.
Један од начина извршења који примењују криминалне групе одвија се путем изнајмљивања возила у rent a car кућама у земљама ЕУ уз помоћ фалсификованих личних докумената. Изнајмљена возила се довозе на територију Србије, где се врши преправљање бројева шасије и мотора на основу којих се израђује фалсификована документација и на крају се обавља продаја.
Криминалне групе делују и тако што отварају фиктивне фирме у иностранству, преко којих се купују возила на лизинг да би се након измирења неколико месечних рата возила довезла у Србију. За ова возила се фалсификују идентификационе ознаке и израђује фалсификована документација, а затим се продају, док се наменски отворене фирме затварају, а лизинг куће и осигуравајућа друштва остају оштећена за вредност возила.
Поред наведеног, честе су фингиране крађе скупоцених возила како би се наплатило каско осигурање, док се крадена возила мање вредности расклапају у делове који се продају на легалним и илегалним ауто отпадима и ауто пијацама. Спровођењем превентивних контрола проналажени су делови, као и сама возила код којих су бројеви шасије и мотора промењени или уништени.
Наведену проблематику, паралелно са развојем средстава за заштиту возила од стране самих произвођача, прати и непрекидно изналажење алата који се користе приликом одузимања возила. Алати за обијање возила су врло распрострањени јер се могу прибавити путем интернета. Већина долази из околних земаља, затим Пољске и Бугарске, често из НР Кине и земаља ЕУ, док се један део израђује на територији Србије.
Развој луксузних скупоцених возила која поседују „keyless“ системе и „паметне“ кључеве за закључавање и стартовање возила донео је нови начин извршења кривичног дела и увећао ризик да таква возила постану предмет крађе. Наиме, на тржишту алата који се користе за крађу возила појавили су се уређаји који раде на принципу релеја, сачињени из две компоненте, односно из два засебна уређаја. Један има функцију да преузме сигнал паметног кључа возила и пренесе га на други који тада делује као и оригинални кључ и има потпуно идентичну функционалност. Предуслов за овај начин крађе, је да релеј који преузима сигнал оригиналног кључа не буде удаљен више од 5 метара од кључа осим уколико се релеј не појача додатним антенама па самим тим удаљеност може бити већа.
Августа 2023. године ухапшена је криминална група која је у земљама ЕУ вршила крађе кампера на које је постављала крадене регистарске ознаке и довозила их у Србију у већ припремљене радионице у којима се вршила демонтажа камп дела. Демонтирани део су монтирали на предњи део теретног возила које је регуларно и регистровано у Србији. Након тога су вршили пренамену возила и продају чиме су стекли значајна финансијска средства.
За различите марке и типове возила у употреби је велики број уређаја за програмирање кључева тзв. Keyprogrammer, а у последње време неки од њих имају улаз за ажурирање софтвера. Већина има могућност програмирања кључева за различите типове возила у оквиру истог модела или групације возила (VAG групација, којој припадају возила марке Volkswagen, Audi, Seat, Skoda, Bentley, Bugatti, Lamborghini, Porsche).
Извршиоци ce након уласка y возило конектују на улаз за сервисирање возила (OBD), на тај начин приступају рачунарима возила и програмирају кључеве којима могу стартовати возило или мењају својства електронске безбедности возила.
Неки од уређаја за програмирање не врше брисање старих кодова, већ само програмирају додатни кључ са истим заштитним својствима као и оригинални.
Припадници полиције предузели су мере на ефикасном расветљавању и превентивној заштити од вршења разбојничких крађа, али и других имовинских деликата као што су крађе и тешке крађе.
Једна од превентивних акција спроведена је претходних година на међународном „Коридору 10“ који покрива аутопут Е-75 и Е-70 кроз Републику Србију са посебним акцентом на паркинг просторе, бензинске пумпе, угоститељске објекте и одморишта дуж целог коридора. Разлог за вођење акције је одржавање безбедносне заштите свих путника који у периоду трајања туристичке сезоне транзитирају кроз Републику Србију у правцу Северне Македоније, Грчке и Бугарске.
Претпоставке о будућем развоју
► Посматрајући садашњи тренд кретања кривичног дела разбојништва може се проценити да ће се наставити тренд смањења, нарочито у објектима који послују са већим количинама готовог новца, због све веће примене физичко техничких мера и средстава за обезбеђење објеката.
► Иако је присутан тренд пада броја крадених возила ова проблематика захтева непрестану пажњу јер се ради о организованој криминалној делатности коју прате иновације у коришћењу техничких средстава, појава нових начина извршења, велика материјална штета, значајна финансијска добит уз тежњу убацивања у легалне токове, али и рецидивизам који је својствен извршиоцима ове криминалне активности. Србија ће и даље бити земља одредишта и транзита возила украдених у иностранству.
► Очекује се развој и појава нових софистицираних алата за крађу возила који прате развој система заштите возила од крађа. Већа употреба хибридних и електричних аутомобила може ову категорију возила ставити у појачани ризик од крађе. На бројност крадених возила утицаће и потражња за ауто деловима.