Кријумчарење људи
Кријумчарење људи је криминална активност мотивисана стицањем профита која поприма глобални карактер.
У Србији се ситуација није значајније променила од 2019. године до данас. Највише је ирегуларних миграната који из афричких и азијских земаља преко Турске, Грчке, Бугарске и Северне Македоније пристижу у нашу земљу, одакле се даље кријумчаре у западноевропске земље.
Глобална и регионална природа проблема
У последњој деценији кријумчарење људи, иако најактуелније на простору Европе, представља криминалну активност глобалних размера. Вођени стицањем профита и благом казненом политиком, кријумчари своје услуге нуде особама које се налазе у социјално или економски безнадежним ситуацијама. Имајући у виду да је кријумчарење људи једно од кривичних дела која ни извршилац ни ирегуларни мигрант немају интерес да пријаве, тамна бројка је веома висока. Мигранти се третирају као роба, чији је нестанак током транспорта лако надокнадив.
Према подацима Уједињених нација, процењује се да две главне руте кријумчарења, прва од источне, северне и западне Африке до Европе, а друга од Јужне Америке до Северне Америке, кријумчарима доносе око 6,75 милијарди долара годишње. Претпоставља се да је износ зараде на глобалном нивоу много већи.
Број незаконитих прелазака на спољним границама Европске уније у последње четири године у константном је порасту. Управо је Западни Балкан транзитно подручје преко којег мигранти из својих матичних земаља (Сирија, Авганистан, Пакистан и др.), преко Турске, покушавају да се домогну западноевропских земаља и крећу ка Бугарској или Грчкој. Процењује се да се у Турској и даље налази више од пет милиона избеглица. Активности су даље регистроване преко Србије, где се подруте преко Северне Македоније и Бугарке спајају, а потом настављају ка граници са Мађарском, БиХ, Хрватском и Румунијом.
Подручје ЕУ је у последњих неколико година било нарочито погођено миграцијама, изазваним како мерама за сузбијање пандемије ковида 19, тако и инструментализацијом миграција од стране појединих земаља, као и нарастајућим оружаним конфликтима на подручју европског континента, што је довело до тога да управљање мигрантском кризом постане трајна одлика управљања границама ЕУ од стране Европске агенције за граничну и обалску стражу (FRONTEX). Мигрантска рута преко Западног Балкана више година заредом представља једну од најчешће коришћених. Током 2020. године, због мера за сузбијање пандемије, избеглице и мигранти суочили су се са повећаним потешкоћама и изазовима у транзиту, на границама, у прихватним објектима и у земљама одредишта.
Стање у Србији
Кријумчарење људи се у Србији није значајно променило у периоду од 2019. године до данас. Највише ирегуларних миграната и даље пристиже из афричких и азијских конфликтних зона и преко Турске, Грчке, Бугарске и Северне Македоније долази до Србије, одакле се даље кријумчаре у земље Западне Европе. Западнобалканска рута је, према подацима међународних институција, у том периоду добила епитет примарне. У Србији је након укидања ванредног стања и попуштања мера за спречавање ширења ковида 19 дошло до поновног јачања ирегуларних миграција, за разлику од других области криминала, које су током пандемије биле у стагнацији.
У периоду од 2019. до 2022. године спречено је укупно 145.960 незаконитих прелазака државне границе, што је за 75% више у односу на период од 2015. до 2018. године, када су спречена 83.184 преласка. Највећи број евидентиран је 2022. године 60.100, што представља 41% свих спречених незаконитих прелазака у четворогодишњем периоду. Тада је у Србији боравило више хиљада ирегуларних миграната, од којих је највећи број, укључујући и оне који су формално изразили намеру да траже азил, намеравао да нашу земљу користи само за транзит ка земљама Западне Европе.
У кријумчарење људи, укључена је мрежа национално повезаних криминалних група, које делују у земљама порекла, транзита и дестинације. Оне организују уплату новца и његову парцијалну исплату након остваривања контакта са појединцима и успешног транзита у наредним фазама кријумчарења. Новац се у највећем броју случајева не преноси физички, већ се уплате и исплате врше на хавала пунктовима дуж руте кријумчарења, или online у криптовалутама. Хаваладари су углавном угледни власници трговачких радњи или јувелирница, а често имају и улогу банкара које кријумчари користе за дистрибуцију акумулиране добити, као и за финансијске трансакције личне природе, невезано за процес кријумчарења.
У Србији су у кријумчарење људи укључени домаћи и страни држављани из мигранске популације. Држављани Србије најчешће се регрутују као возачи ирегуларних миграната и омогућавају њихов недозвољени транзит преко Србије ка некој од жаришних или излазних тачака.
Припадници мигрантске популације, и то авганистанске, пакистанске, мароканске или сиријске националности, организатори су одређених фаза кријумчарења, као и водичи и возачи. На самим жаришним тачкама, на подручју Пирота, Прешева, Београда, Сомбора и Суботице, као и на локацијама унутар прихватних центара или непосредно око њих, могу се препознати локални пружаоци услуга који доводе пристигле мигранте у контакт са кријумчарима или таксистима.
Као посебна категорија, коју чини мањи број извршилаца из популације миграната, могу се идентификовати „промотери“, који за рачун криминалне групе делују и ван граница Србије. Њихов основни задатак је промоција кријумчарског канала и видео снимака из земаља дестинације на друштвеним мрежама (TikTok, Telegram, Instagram и Facebook ), путем smart телефона, као и набавка путних докумената (фалсификованих или легитимних докумената лица које подсећа на потенцијалног корисника).
Безбедносно и финансијски најважнију карику у кријумчарењу људи чине припадници криминалних група у пограничном појасу Србије и Мађарске, где је граница релативно добро заштићена и због тога ризичнија за преласке. Чланови групе наплаћују ирегуларним мигрантима безбедан пролаз, а на локацијама од Кикинде преко Хоргоша и Суботице до Сомбора састављене су искључиво од држављана земаља из којих мигранти потичу. Преласци на том подручју организују се коришћењем мердевина на граници ојачаној жицом.
С друге стране, на улазним тачкама у Србију из правца Бугарске и Северне Македоније такве групе су мешавина локалног становништва (које познаје терен и кретање полиције) и држављана земаља из којих мигранти потичу. Кријумчарење се врши између два гранична прелаза (простор који је непогодан за физичко и техничко обезбеђење), помоћу водича или апликација за навигацију на smart телефонима.
Из Србије ка БиХ кријумчарење се обавља преко Дрине, помоћу малих чамаца, на потезу од Лознице до Зворника.
У непосредној близини тачака за илегалан прелаз, често на неприступачном терену са ниским или високим растињем, групе формирају кампове, у којима појединци обављају послове обезбеђења и извиђања због бојазни од полиције и супротстављених кријумчарских група. У ту сврху, као и у циљу превласти над територијом где се кријумчарење организује, набавља се и употребљава ватрено оружје, што је за последицу имало више евидентираних случајева рањавања, али и убистава међу мигрантима.
У склопу кријумчарских ланаца, велики број држављана Србије ангажован је и у суседним земљама, ради омогућавања недозвољеног транзита ирегуларних миграната до улазних тачака у Србију (из Бугарске или Грчке преко Северне Македоније) и од излазних тачака из Србије (у Мађарској, Хрватској, Румунији и БиХ) ка другим земљама дестинације унутар ЕУ (Аустрија, Немачка, Француска и Белгија).
Кријумчарење преко „зелене линије” помоћу четири пара мердевина. Мердевине су од алуминијума, лако се носе и брзо постављају, чиме се омогућава прелаз преко жичане препреке за само неколико минута. Ирегуларни мигранти, који углавном долазе таксијем директно из прихватних центара, пребацују се у групама од по десеторо и више, након чега их на територији Мађарске чека већ организован даљи транспорт. То је најраспрострањенији начин преласка на граници са Мађарском и најчешће га користе сиријске, мароканске и авганистанске групе кријумчара, које се због борбе око територије често оружано сукобљавају.
Прелазак на самом граничном прелазу, избегавањем граничне контроле или помоћу фалсификованих исправа, односно важећих туђих исправа на основу физичке сличности (look a like документа). Документа се набављају у Грчкој, Бугарској и Србији или преко канала који су за то направљени на друштвеним мрежама (најчешће преко апликације Тelegram). У питању су оригинална документа држављана Србије и фалсификована или оригинална документа држављана ЕУ.
Избегавање граничне контроле скривањем у путничким и теретним моторним возилима и то најчешће у специјално направљеним шупљинама приколица. У питању је чест и посебно опасан начин кријумчарења људи, којим се у већини случајева угрожава њихово здравље, а понекад и живот. У неким случајевима припадници кријумчарских група смештају кријумчарена лица у погодне просторе камиона, без знања возача, најчешће на паркинзима или одмориштима у близини државне границе.
Избегавање граничне контроле скривањем у вагонима теретних композиција, без знања машиновође, отпремника и других службеника задужених за контролу и безбедност транспорта.
Кријумчарење на погодним токовима Дрине, Тисе и Дунава помоћу малих гумених чамаца са електромотором. Кријумчари чамце набављају у слободној продаји, или користе сопствене или украдене.
Како би што више зарадили, кријумчари неретко превозе превелики број ирегуларних миграната. У једном од транспорта заустављених у новембру 2022. године, припадници организоване криминалне групе (која је бројала 12 лица) превозили су 127 ирегуларних миграната у камиону са мањом приколицом. Такође, у појединим случајевима, приликом заустављања од стране полиције возачи су искакали из возила и проузроковали саобраћајне несреће.
Један од најзначајнијих фактора у овој области криминала јесу политичка дешавања у земљама порекла, транзита и дестинације, укључујући и одлуке у вези са визним режимом и социјалну политику у земљама дестинације. Такође, јачање десничарских организација широм Европе и у Србији ствара погодно тло за сукобе са мигрантима. Ситуацији доприносе и догађаји у градовима где су ирегуларни мигранти смештени, као и у насељеним местима у близини граничних линија, због којих грађани развијају анимозитет према мигрантима и од органа власти очекују појачано сузбијање илегалних миграција.
Присуство кријумчара на друштвеним мрежама постало је до те мере неизоставно да је последњих година евидентна тзв. дигитализација кријумчарења. Кријумчари у комуникацији интензивно користе мобилне апликације за криптовану комуникацију, дефинисање географских координата кретања миграната и плаћање за извршене услуге, при чему је online исплата у криптовалутама постала доступнија и мање ризична.
Такође, економски притисак и неједнак приступ легалним миграцијским путевима могу додатно подстицати мигранте на тражење алтернативних начина уласка у друге земље, што доводи до повећања потражње за кријумчарским услугама. Поред тога, сукоби широм планете, нарочито у Сирији и друштвене промене у Авганистану, директно подстичу миграције и повећавају број ирегуларних миграната који теже да дођу до Западне Европе, при чему је Србија на том путу транзитно подручје.
Климатске промене у земљама порекла миграната, укључујући и оне које узрокују природне катастрофе, суше и поплаве, те значајне губитке у производњи хране, последњих година представљају посебно значајан фактор за иницирање миграција ка земљама у којима су те промене мање изражене.
Блага казнена политика и неуређеност појединих области подстакли су многе појединце и криминалне групе да своју делатност преусмере са других облика криминала на кријумчарење људи. Пример овакве политике је уредба мађарске владе о реинтеграционом притвору из априла 2023. године, на основу које су извршиоци кривичног дела у вези са кријумчарењем људи депортовани у земље порекла. Међу њима је било и више стотина српских држављана, чиме је проценат рецидивизма у овој области додатно повећан.
У периоду од 2019. до 2022. године, полицијски службеници Министарства унутрашњих послова Републике Србије поднели су 597 кривичних пријава против 839 лица, осумњичених да су извршили кривично дело недозвољеног преласка државне границе и кријумчарења људи. Међу тим пријавама су и 23 кривичне пријаве поднете Тужилаштву за организовани криминал против укупно 174 припадника ОКГ.
У улози пасивног субјекта (ирегуларног мигранта) у поменутих 597 кривичних пријава евидентирано је преко 4.390 лица, којима је омогућен недозвољени прелазак државне границе, транзит кроз Србију или недозвољени боравак у њој.
У децембру 2022. године, у шуми на подручју Суботице пронађен је импровизовани камп у којем су затечена 22 мигранта, међу којима су се крила и два припадника авганистанске војске генерал и снајпериста из јединице талибанских командоса Барди 313, идеолошки повезане са Ал Каидом за којима је Француска расписала међународне потернице због најтежих кривичних дела и тероризма. Током акције је, приликом претраге терена, пронађена и аутоматска пушка са два оквира и муницијом.
У новембру 2022. године, на подручју Пожаревца, ухапшена су три припадника организоване криминалне групе која је (за износ од 2.400 евра по мигранту), за више десетина држављана Турске омогућила улазак у Србију (прибављањем гарантних писама), затим недозвољени прелазак границе Србије и Мађарске избегавањем граничне контроле, и на крајудаљи транзит ка земљама ЕУ.
У децембру 2022. године, ухапшено је осам припадника организоване криминалне групе, која је за 138 ирегуларних миграната организовала транзит кроз Србију и прелаз државне границе са Мађарском, Хрватском и Румунијом, а затим и даљи транзит до земаља Западне Европе. Мигранти су скривани у групама од 15 до 25 у посебно израђеним просторима утоварном делу камиона, а цена за кријумчарење кретала се и до 6.000 евра по мигранту.
Разменом података између Србије и Парагваја сазнало се да је у октобру 2020. године, у луци Терпор у Парагвају, у контејнеру са минералним ђубривом пронађено седам лешева. Код четворо преминулих пронађене су идентификационе картице прихватних центара из Србије. Тим поводом ухапшени су по један држављанин Марока и Алжира, који су мигранте крајем јула 2020. године, за износ од 500 евра по особи, сместили у контејнер како би избегли српску и хрватску граничну контролу приликом кријумчарења.
Претпоставке о будућем развоју
► Политичка, безбедносна и економска ситуација у земљама порекла миграната наставиће да буде главни фактор подстицаја миграција (Сирија, Авганистан и Пакистан). С обзиром на недоступност легалних миграционих путева, може се очекивати наставак кретања миграната из Африке и Азије ка Турској и даље, западнобалканском рутом, преко Србије ка земљама Западне Европе.
► Визна политика и политика либерализације услова запошљавања, односно потреба за радном снагом у земљама ЕУ, нарочито у Немачкој, као и олакшавање услова за спајање породица, додатно ће појачати мотивацију за илегалне миграције. Због географског положаја Србија ће и даље бити најважнија транзитна земља на западнобалканској рути, са могућим повременим активирањем подрута.
► Безбедносна ситуација са криминалним мигрантским групама, нарочито у смислу борбе за превласт над територијом и сукоба са мађарским властима, наставиће да проузрокује незадовољство и сукобе међу самим мигрантима, уз употребу физичког насиља, хладног и ватреног оружја, са могућношћу његовог појачања уз границу са Бугарском и према српским органима безбедности.
► Сукоби међу мигрантима различите националности и нестабилни приходи од кријумчарења и даље ће доводити до повремених отмица у близини државних граница, прихватних центара и жаришних тачака.
► Ризик од инфилтрирања припадника терористичких група међу мигрантском популацијом и даље ће постојати, уз могућност оснивања нових кријумчарских група, нарочито у близини границе са Мађарском.
► Иако је у мигрантској популацији смањен проценат деце и жена, ова рањива категорија је и даље изложена ризицима, нарочито од физичког и психичког злостављања и могућности да постану жртве трговине људима.
► Хавала систем преноса новца остаће доминантан, али ће предности коришћења криптовалута допринети повећању њихове злоупотребе у разним фазама кријумчарења.