Организовани криминал је данас једна од најсложенијих и најопаснијих претњи по безбедност држава, економску стабилност и личну и имовинску сигурност грађана. Вишеструки облици његовог испољавања, инфилтрација у различите сфере друштвеног живота са изузетно деструктивним потенцијалом, финансијска моћ његових носилаца и непрестана тежња ка увећању те моћи, транснационални и трансконтинентални карактер, насилничко деловање и системске последице у виду корупције и прања новца, непрестано упозоравају на опасности које подједнако угрожавају сва друштва, институције и грађане. Организовани криминал је увек усмерен не само ка стварању повољних услова за свој опстанак већ и ка ширењу радијуса свог деловања, тако да не бира подручје ни услове које ће користити за стварање илегалног профита. Ако томе додамо злоупотребу савремене технологије, као окосницу његовог будућег испољавања и ширења, онда је сасвим јасно да се организовано криминално деловање креће ка широкој лепези нових могућности и све тежој предвидљивости својих токова.

Веома покретљиви, сложени и међусобно увезани облици организованог криминала представљају глобални изазов у чијем се средишту налази неминовност широке међународне сарадње услед објективних ограничења националних капацитета. Размена обавештајних података, информација и искустава, успостављање и спровођење заједничких оперативних акција, правовремено доношење адекватних правних решења, као и јачање постојећих и стварање нових процеса сарадње, свакако спадају у ред међународних механизама којима се постиже ефикасније сузбијање организованог криминала, подиже ниво безбедности и успоставља боља заштита основних права и слобода грађана.

Важну карику овог механизма чини стратешки приступ, проактивно усмерен на постојеће и будуће безбедносне претње. Анализа и процена претњи од организованог криминала и са њиме уско повезаних тешких облика криминала кључне су у обезбеђивању целовитих и актуелних знања о њиховом опсегу, динамици, разноврсности и начину испољавања, као и о последицама и факторима који их одржавају, подстичу и развијају, како на националном тако и на међународном плану. У том смислу, документ Процена претње од тешког и организованог криминала (SOCTA) представља један од најзначајнијих алата којим се одређују кључни приоритети и ствара квалитетна основа за доношење релевантних стратешких и оперативних одлука, као предуслова за успешну борбу против савремених облика организованог и тешког криминала.

Министарство унутрашњих послова Републике Србије укључено је у процес израде процене претње од организованог и тешког криминала по Europol-овој методологији почев од 2015. године, када је овај стратешки документ први пут сачињен сходно обавези из Акционог плана за Преговарачко поглавље 24. Наредна процена израђена је четири године касније, односно 2019. године. Пред нама је трећа по реду Процена претње од тешког и организованог криминала, која је још једна потврда пуне посвећености Републике Србије примени стандарда и најбољих пракси у борби против свих облика организованог и тешког криминала.

Поред већ поменуте основне улоге, очекивања су да ће својим садржајем и квалитетом ова процена, као и претходне две, чинити полазиште за нова научна и стручна истраживања и сазнања, обликовање ширих превентивних мера и активности и доношење сродних стратешких и планских докумената.

Процену треба разумети и као део значајних напора које Република Србија чини како би се заштитио национални безбедносни интегритет и унапредили услови за борбу против озбиљних безбедносних претњи какве су организовани и тешки криминал. Њена израда је саставни део стратешке оријентације Републике Србије ка јачању регионалне и шире међународне полицијске сарадње.

Захваљујемо се Бироу Стејт департмента за међународну борбу против наркотика и спровођење закона (INL) и његовом партнеру за спровођење у Србији, Међународном криминалистичко-истражном програму помоћи Министарства правде (ICITAP), који су финансијски помогли израду и објављивање Процене претње од тешког и организованог криминала, а посебну захвалност дугујемо Криминалистичко-полицијском универзитету у Београду који је ставио на располагање све своје капацитете и пружио стручну и техничку помоћ у изради и објављивању овог стратешког документа.